Porodične fotografije, podaci o putovanjima, politički stavovi, verska opredeljenja, sklonosti, ukusi… onlajn platforme prikupljaju i komercijalizuju sve ove i slične podatke. Deluje da je put i samostalan život naših podataka postao neuhvatljiv. Kome i u koje svrhe delimo podatke – pitanje je kojim se retko i nedovoljno bavimo.
U junu ove godine Meta je tiho izmenila politiku privatnosti i otvorila vrata za obradu podataka sa postova, slika i drugih sadržaja koji se dele, u svrhu treniranja veštačke inteligencije (AI). Pozvala se na tzv. „legitimni interes“, što zapravo znači da im saglasnost korisnika nije potrebna. Opcije koje su korisnicima ostavljene su izuzetno ograničene, a izlaženje iz ovog procesa komplikovano. Iako je Meta, pod pritiskom javnosti, promenila deo planova, primetno je insistiranje na zaobilaženju saglasnosti korisnika, sa čime su platforme imale značajne probleme i ranije.
Tehnološki giganti opravdavaju svoje prakse tvrdnjom da pružaju besplatne usluge, za koje zauzvrat uzimaju podatke korisnika. U stvarnosti, podaci koje daju korisnici vredniji su nego što se na prvi pogled čini. Oni omogućavaju izgradnju profila korisnika i uticaj na njihove odluke – od kupovine proizvoda do političkih stavova. Ove kompanije, zahvaljujući svom dominantnom položaju na tržištu, imaju mogućnost da diktiraju uslove pod kojima se naši podaci koriste, te sve liči na poznatu razmenu Duška Radovića „Mogu vam dati dva zla, za jedno dobro“.
Međutim, regulatori i nadležni organi preduzimaju korake u cilju stavljanja tehnoloških divova u zakonske okvire. Tako je početkom avgusta američki sud, zbog zloupotrebe monopolskog položaja, doneo presudu protiv Googlea koji trenutno ima tržišnu kontrolu nad 90% onlajn pretraživanja i čak 95% pretraživanja na pametnim telefonima. Iako je Google najavio žalbu, nadležni razmatraju rešenja koja uključuju podelu platforme ili prinudno otkrivanje informacija konkurentima. Tema je svakako i potencijalna ugroženost ličnih podataka korisnika.
U iščekivanju i nadi da će ova menjaža postati dovoljno fer, možemo barem da naučimo da je važno da znamo ko i šta radi sa našim podacima.