Na Kubi se otvaraju „devizne prodavnice“ – tu će se uvozna roba plaćati dolarima i drugim valutama koje Kubanci dobijaju od rodbine iz inostranstva. Ideja vlasti je da spreči privatni šverc zbog kojeg gubi milijarde, piše Dojče vele.
Poslovni model Tonija Morehona, Kubanca četrdesetih godina koji već 17 godina živi u Meksiko Sitiju, do sada je išao kao podmazan.
Godinama Kubanci lete u zemlje poput Paname, Ekvadora ili Meksika kako bi nabavili robu i preprodavali je kod kuće: klima uređaje, frižidere, odeću, automobilske delove… Ljudi koji krenu u taj biznis često su samo kuriri – u žargonu ih na Kubi zovu „mulama“, po životinjama koje se koriste za tegljenje tereta.
Kupovinu i preprodaju zapravo organizuju ljudi poput Tonija Morehona. Oni „mulama“ plaćaju avionsku kartu kao i smeštaj i hranu za više dana boravka i uprkos tome ostvaruju profit.
Država gubi milijarde
Tako je nastao veliki sistem uvoza koji se odvija daleko od očiju države. Prema procenama, Havana Consulting Group, sa sedištem u Majamiju, godišnje se na ovaj način obrne oko dve milijarde američkih dolara koji ostaju u inostranstvu. To je novac koji Kuba gubi.
To bi sada trebalo da se promeni. Kubanska vlada će ubuduće prodavati proizvode za domaćinstvo, elektromotore i druge proizvode direktno u američkim dolarima i drugim devizama i to po nižim cenama. Nudiće se i usluge uvoza robe.
To je deo novog paketa mera koje su najavili zamenik predsednika Kube Salvador Mesa i brojni ministri na kubanskoj televiziji. Reč je o značajnom koraku.
„Onda ljudi više neće morati da putuju u Panamu ili Dominikansku Republiku“, kaže Alehandro Garsija, koji je zaposlen u privatnom sektoru. „No to je trebalo da se uradi još davno. Milijarde su preko mula proteklih godina završile u inostranstvu i to je novac koji je vlada izgubila“, kaže on.
Jedan stolar koji takođe radi u privatnom sektoru i ne želi da otkrije ime, ne veruje da će ove mere iskoreniti sistem kurira. „Odeća i drugi proizvodi će se i dalje privatno uvoziti“, uveren je on.
I Garsija misli da će ljudi i dalje kupovati u inostranstvu jer će privatnici uvek naći način da budu jeftinji od državne ponude.
Zamenik predsednika je pak najavio da će se kućni aparati, motocikli i drugi proizvodi prodavati po konkurentnim cijenama. Proizvodi se ipak mogu kupovati samo u određenim prodavnicama i to bankovnim karticama deviznih računa.
Manje deviza zbog Trampovih sankcija
Samo deo stanovništva će kupovati u novim prodavnicama – oni koji imaju porodicu u inostranstvu koja im šalje novac. „Šta pomažu frižideri ili klima uređaji ako nemate ni za kafu, pivo ili pire od paradazja“, pita se onaj stolar.
Država se nada da će najavljenim merama doći do svežih deviza koje će joj omogućiti veći uvoz potrepština.
Trampova administracija je nedavno zabranila dolazak kruzerima na Kubu, ograničila slanje novca i uvela sankcije preduzećima i brodovima koji isporučuju naftu na Kubu.
Zaoštravanjem američke blokade zvanična Havana gubi važan priliv deviza. To je poslednjih sedmica i meseci stalno dovodilo do zastoja u snabdevanju osnovnim namirnicama poput jaja, ulja ili brašna.
Tagovi
