Prvog dana „Oluje“, 4. avgusta, u poslepodnevnim časovima iz Severne Dalmacije i Like, pokrenuo se izbeglički talas. Par nedelja ranije inžinjerijske jedinice proširile su put između sela Doljani i Martin Broda. Tim putem poplava vozila, prvo luksuznih, pa zatim „nacionalne klase“ i traktora, navirala je ka Drvaru, preko prevoja Oštrelj ka Bosanskom Petrovcu i nastavljala je dalje, ka Banjaluci na istok, u Srbiju, u „rezervnu državu“. Drugog i trećeg dana osim civila u kolonama su bile jedinice SVK koje su otišle sa položaja. Četvrtog dana, 7. avgusta, Hrvatska vojska izašla je na granicu sa BiH i završila je svoj zadatak. Pitanje Srba u Hrvatskoj rešeno je efikasno – pod pritiskom sile otišli su i kolone su se polako kretale putevima, brzinom koju su dozvoljavali traktori. Ostaci jedinica SVK predali su naoružanje VRS i nastavili su dalje kao deo mase.
Civili i uniformisana lica kretali su se Petrovačkom cestom u desetinama kilometara dugoj koloni koju je preleteo lovac MiG-21bis sa oznakama RZ i PZO. Pod krilima aviona bile su četiri rakete S-24B sovjetskog porekla, sredstva velike moći, mase 235 kg sa parčadno-fugasnom glavom.
Pilot je leteo ka istoku, ušao je u zaokret i u visini sela Janjila iz poniranja lansirao je rakete koje su precizno pogodile vozila u koloni. U panici svi koji su bili za volanom dali su gas, pobegli su dalje od mesta smrti najmanje 13 civila. Različite povrede preživela su 23 civila. Na listi žrtava bilo je četvero dece.
U ratovima vođenim 1990-ih neretko od dejstva avijacije stradali su civili. Omraženi eufemizam „kolateralna šteta“ ne može se izbeći jer u dinamici rata nije lako odrediti i pronaći cilj, prilike na tlu su promenjive i dešavalo se da piloti istresu teret tamo gde ne treba. Od svih tih događaja Petrovačka cesta se razlikuje zbog pitanja da li se tamo radilo o namernom raketiranju. Na sednici Glavnog stožera HV održanoj 31. jula 1995. godine, na temu analiza predstojeće „Oluje“ prisustvovale su političke glavešine i lično predsednik Franjo Tuđman koji je rekao da treba da se Srbima nanesu takvi udarci da praktično nestanu, i da treba ostaviti dva izlaza za civile i vojsku koja će otići iza njih. Znali su u hrvatskom vrhu šta će se desiti i da se kolona neće vratiti kada jednom krene od Doljana i pređe reku Unu. Za hrvatsku stvar nije postojao rizik da će se konsolidovati jedinice SVK u povlačenju, ali avioni su poleteli.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
