Otvaranje Sava centra imalo je ceremoniju koja je pored govora uključivala dokumentarni film sa svim hajlajt trenucima lepe građevine sa plavim staklima u Bloku 21 ili 22. Najveći aplauz dobili su kadrovi sa Đorđem Balaševićem, jer je on obeležio ovu salu svojim novogodišnjim koncertima, kao i pojavljivanje u filmu Đinđića i Koštunice što mu dođe ista ravan, ona opoziciona iz devedesetih. Kadrovi dokumentarca obuhvatili su onaj tragični poslednji kongres Saveza komunista Jugoslavije što je označeno uz utakmicu i prekid u Maksimiru kao uvod u raspad i rat u Jugoslaviji. Sava centar u kadrovima s početka i sredine ili kraja filma. Samit nesvrstanih kada se valjda otvara ovaj kongresni centar i Jugoslavija kao kreator trećeg svetskog puta, i uskoro raspad zemlje, i sve to u istoj sali.
I pompeznost nekadašnje politike i njen sunovrat za plavim stolicama koje su sada zamenjene u obnovi ali su ostale u istoj boji. Neko bi pomislio, zar je politika najupečatljivija istorija ove zgrade u kojoj su se održali najveći kulturni događaji? Čuo sam zamerku iste te večeri. Zar nisu najvažniji veliki svetski gosti FEST-a? Ali i to je politika jer sve je politika u istoriji Sava centra. I te inostrane filmske zvezde kao proizvod geopolitike i sjajne pozicije Jugoslavije, pa Đorđe Balašević kao trubadur svih onih koji devedesetih protestuju u istoj sali koja postaje prostor opozicionog mitinga uz govorancije i hitove bradatog Lale.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
