Kad bi samo gledao režimske medije u Srbiji, prosečan Francuz bi zaključio da je lider srpske opozicije neki Šolak i da vodi borbu iz emigracije, dok na terenu maltene postoji ekološka gerila. Što mi jedan rezignirani opozicionar nedavno reče, kad bi Šolak imao liderske ambicije možda bi bolje prošao nego prestolonaslednik Aleksandar kad je došao u Srbiju 1992.
Makron možda i podseća na trgovačkog putnika, što verovatno francuska privreda od njega i očekuje. Ako avioni „rafali“ u Srbiju stignu svi do 2029. a budu operativni do 2030, to možda znači da će ih sačekati neki nenaprednjački predsednik, jer Vučiću mandat ističe 2027. Možda do tada Vučić i neće promeniti Ustav, da bi i dalje mogao da bude predsednik, a možda neće uvesti ni kancelarski sistem – formalni ili neformalni. Ako se Vučić tada još bude bavio politikom i bude li u aktivnoj opoziciji, hoće li ga novi možda nenaprednjački premijer ili predsednik zvati na promociju eskadrile „rafala“ kao što je Vučić kao premijer zvao bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, decembra 2014. na otvaranje „Pupinovog mosta“? Jer „ono što su oni počeli mi smo završili“, kazao je premijer Srbije i zahvalio prethodnoj vladi Srbije i bivšem gradonačelniku Draganu Đilasu na doprinosu za izgradnju ovog mosta. Ili Vučića neće zvati na promociju „rafala“ kao što ni on, tada kao predsednik države, nije zvao Velimira Velju Ilića avgusta 2019. na svečano otvaranje auto-puta „Miloš Veliki“ iako je Ilić bio jedan od najvećih zagovornika izgradnje tog puta i mnogo je učinio na tom planu.
Sa „rafalima“ i Srbija ulazi u „rafal klub“ kako ga zove Makron, gde su i Grčka i Hrvatska. Neće se ostvariti izgleda ona vizija Bogoljuba Karića da je i Srbima i Hrvatima bolje da umesto oružja kupuju traktore da oru Slavoniju i Vojvodinu, ali „rafal klub“ daje nadu da ne mora da znači da će Srbija i Hrvatska biti Pakistan i Indija Regiona. Dobro, to teško da će biti neka Makronova „Mala Antanta“ u koju je, pod pokroviteljstvom Francuske, u savez sa Čehoslovačkom i Rumunijom, kralj Aleksandar uveo Jugoslaviju, mada može za Vučićevu Srbiju da bude neka varijanta „Balkanskog pakta“ u koji je, kroz savez sa Grčkom i Turskom pod pokroviteljstvom Amerikanaca, Tito uveo Jugoslaviju, i time je kratkoročno na mala vrata zemlja postala indirektno deo NATO strukture.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
