Turska nije nikada pripadala Zapadu, niti je bila zapadna država, i pored članstva u NATO-u, carinske unije sa EU, kandidatskog statusa za članstvo u EU i geografije. Sama Turska sebe nije nikada videla kao evropsku državu već isključivo kao evroazijsku, bikontinentalnu. Međutim, od dolaska na vlast Ataturka pre više od sto godina, Turska nije nikada bila toliko udaljena od Evrope i Zapada. U suštini, Turska ne pripada ni Istoku. Turci veruju da su izabrani narod, poseban, i zato su skloni samozaljubljivanju, samouzdizanju i interpretiranju istorije po turskoj meri. Erdogan je najverodostojnija inkarnacija prethodno rečenog i zato vlada već više od 22 godine.
Otac nacije Mustafa Kemal Ataturk jeste želeo da vesternizuje Tursku, ali ne da bi ona pripadala Zapadu već da bi iskoristila zapadne sisteme za povratak moći i uticaja koji je nekada imalo Osmanlijsko carstvo. U tom smislu spoljna politika Ankare je od početka imala ambiciju da bude usmerena ka sve četiri strane sveta. To što se Ankara našla u Severnoatlantskoj alijansi više je proizvod podudaranja serije istorijskih činjenica nego iskrenog opredeljenja Turaka da budu deo zapadnog sveta. Strah od Sovjetskog Saveza, čitaj Rusa, i od komunizma bio je toliko veliki da turski lideri nisu imali drugi izbor osim ulaska u NATO.
Hladnoratovska podela sveta bila je apsolutno neodgovarajući ambijent za sprovođenje tzv. multidirekcionalne politike, tako da su turske spoljnopolitičke ambicije bile ketmanski sakrivene. Epizoda sa okupacijom trećine teritorije Kipra bila je izuzetak koji je potvrđivao pravilo. Sa raspadom SSSR-a i krahom komunizma kao društvenog uređenja, slabljenjem i iščezavanjem panarapskih ideja stvorio se povoljan ambijent u poslednjoj deceniji prošlog veka da turski imperijalizam podigne glavu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
