Bora Đorđević je za života bio izuzetno plodan hitmejker. Retko se ko u istoriji domaće zabavne muzike može podičiti sa toliko napisanih vanvremenskih numera, onih koje se i danas puštaju na radio-stanicama i „ubijaju“ večite top-liste, kao što je to Bora mogao.
Spisak je zaista impozantan. Za svoj matični bend – Riblju čorbu – Bora je napisao tone i tone klasika. Jednako efikasan Bora je bio i kada je pisao za druge. Za „Generaciju 5“ je, legenda kaže, za vrlo kratko vreme na kafanskoj salveti napisao „Dolazim za pet minuta“, kasnije i jednako savršenu „Umoran od svega“.
Isti repromaterijal iskoristio je i kad ga je tokom slučajnog susreta za „nešto“ zamolio Željko Bebek – to nešto ispostaviće se kao Bebekov povratnički hit „Sinoć sam pola kafane popio“.
Viktoriji je u amanet ostavio „Daj, ne pitaj“, možda i najsavršeniju baladu na našim jezicima, te rokersku „Samo teraj ti po svome“. Iznimno bogati opus Zdravka Čolića obogatio je dodatno sa „Produži dalje“.
Ali Bora ne bi bio Bora i njegov legat ne bi bio to što jeste da pored hitova nije napisao još milion numera koje u nama izazivaju vrtlog emocija. Neki od njegovih najboljih radova čame negde sakriveni po albumima Riblje čorbe, i retko kad dočekaju svojih radijskih pet minuta.
I mada je diskutabilno koliko zaista postoje „nepoznate“ pesme tog benda, činjenica je da su neke manje urezane u nacionalnom cerebralnom korteksu. Pred vama je izbor, po jedna pesma sa svakog albuma, zaključno sa „Koza nostrom“, i nema kosmički poznatih hitova.
HEJ, ĆALE („Kost u grlu“, 1979, PGP)
Debitantski album Riblje čorbe predstavio je beogradski bend u svom originalnom „prljavom“ bluesy hard rock izdanju, sa pretenzijama da zvuče kao tada veoma popularni bendovi poput Deep Purplea. Ipak, kako to moj dragi prijatelj Dimitrije Vojnov primećuje, Čorba se vrlo rano profilisala kao hard rock skupina kojoj su tekstovi u prvom planu, što je atipično za žanrovske konvencije.
„Hej, ćale“ je numera koja se lako preskoči u inicijalnim slušanjima. Zapravo, to je jedna mala oda radnom čoveku u eri samoupravnog socijalizma, hrčku koji vredno trči unutar svog kotura. Nešto slično će i novosadski bend „Balkan“ kasnije spevati u svojoj kultnoj „Trideset peta-šesta“. A četrdeset i pet godina kasnije, pitanje je da li smo se makli od osnovne teme. Možda smo samo oslobođeni onog teget odela.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
