Težnja građana da odlučuju o važnim političkim pitanjima postojala je još pre nove ere, o čemu svedoče još starogrčki zapisi.
Evolucija demokratskih procesa trajala je vekovima, a zahuktala se za vreme revolucija u Evropi u 19. veku, kada su se građani pobunili protiv apsolutističke vladavine.
„Pojava moderne demokratije vezuje se za početak 19. veka, kada su se ustali građani Francuske, nezadovoljni apsolutizmom monarha“, kaže Danijel Boshler, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom.+, prenosi Danas.
Međunarodni dan demokratije obeležava se 15. septembra.
Stara Grčka kao ‘kolevka demokratije’
Stara Grčka se popularno naziva „kolevkom demokratije“, a sve zahvaljujući drevnim Atinjanima.
Oko 500 godina pre nove ere, stanovnici Atine, koja je u to vreme bila grad-država, osmislili su sistem glasanja, navodi se u enciklopediji Britanika.
Pravo glasa imali su svi muškarci stariji od 20 godina, što se tada smatralo punoletstvom.
Tako i reč demokratija potiče od starogrčkih reči demos, što znači narod, i kratos, što znači vladavina.
Francuska revolucija kao istorijska prekretnica
Krajem 18. i početkom 19. veka u Francuskoj, tada apsolutističkoj monarhiji, dolazi do serije ustanaka protiv vlasti, piše u enciklopediji Britanika.
Na zapadu Evrope, zahvaljujući razvoju industrije, elita koji čine mahom trgovci i vlasnici fabrika, postaje sve moćnija.
Rast životnog standarda osećaju i seljaci, a mnogi poseduju zemlju, i sve više ljudi se školuje.
Oba sloja francuskog društva žele da se otarase feudalizma, koji postepeno nestaje u mnogim delovima Zapadne Evrope, i traže veću slobodu da raspolažu novcem koji zarađuju.
Slično je i u drugim delovima Zapadne Evrope, gde se zbog razvoja industrije značajno uvećava broj stanovnika u gradovima.
Međutim, u Francuskoj, gde se broj stanovnika udvostručio između 1715. i 1800, to postaje veoma izraženo.
„Sa 26 miliona stanovnika 1789. godine, ovo je bila najnaseljenija zemlja u Evropi“, piše Britanika.
Kroz dve revolucije, Francuska se krajem 18. i početkom 19. veka iz monarhije transformisala u republiku.
Vlast preuzimaju predstavnici naroda, u to vreme, i dalje uglavnom bogata, obrazovana elita.
„Pariz je postao jedan od evropskih centara demokratije“, kaže profesor Boshler.
Sredinom 19. veka, posle 1848, godine, slične revolucije zahvatile su mnoge tadašnje zemlje.
„Upravo na ovim temeljima, u Evropi su u 20. veku nastale moderne demokratije“, dodaje.
U periodu koji se naziva „proleće nacija“, demokratija je stigla u nekoliko zemalja, među kojima su Italija, Mađarska, Habzburška monarhija i Danska.
Iako se demokratija u Evropi izmešta iz ruku jednog čoveka u ruke predstavnika naroda, na početku 20. veka i dalje je bila privilegija dobrostojećih muškaraca.
„Kroz 20. vek, to u evropskim državama postepeno menjalo – negde brže, a negde sporije“, priča profesor Boshler.
Veliko Vojvodstvo Finska, preteča moderne Finske, 1906. je postala prva država u Evropi, koja je izjednačila prava muškaraca i žena da glasaju i budu birani kao politički predstavnici.
Finkinje su dobile pravo glasa sedam godina pre Norvežanki, 38 godina pre Francuskinja i 66 godina pre Švajcarki.
„Postepeno, demokratija je od privilegije bogatih, pismenih muškaraca postala univerzalno pravo svih članova društva“, dodaje profesor.
Žene na prostoru Balkana su pravo da glasaju i budu birane dobile tek posle Drugog svetskog rata,
Između dva rata, Ustavom Kraljevine Jugoslavije bilo je predviđeno da se, prilikom raspisivanja izbora, reši pitanje prava glasa žena.
„Međutim, svaki put kada su raspisivani izbori, izborni zakon nije predviđao pravo glasa za žene“, ispričala je istoričarka Ljubinka Škodrić za BBC na srpskom.
Tek u avgustu 1945. na osnovu Zakona o biračkim spiskovima, žene su stekle pravo da glasaju.
Godinu dana kasnije, stekle su i pravo da budu birane, kada su Ustavom Federativne Narodne Republike Jugoslavije izjednačene sa muškarcima u svim oblastima državnog, privrednog i društveno-političkog života.
Sa razvojem demokratije, kaže profesor Boshler, razvijalo se i razumevanje šta sve čini demokratiju.
„Danas je jasno da to nisu samo izbori, već i višestranačje, sloboda izražavanja, sloboda okupljanja, sloboda medija i niz drugih prava i sloboda“, dodaje.
Referendum kao ‘ultimativna demokratija’
Jedna od tekovina demokratije je i referendum.
„Građani neposredno odlučuju o važnim javnim poslovima, što je izvorni oblik demokratskog odlučivanja“, rekla je prethodno za BBC profesorka Cirila Toplak sa Univerziteta u Ljubljani.
Kako je dodala, sve se češće primenjuju od Drugog svetskog rata.
„To treba pripisati nastanku brojnih novih država i širenju demokratizacije zbog dekolonizacijskih procesa, ali i konsolidaciji ili, suprotno, krizi predstavničke demokratije u razvijenim delovima sveta“, navela je.
Boshler je poreklom iz Švajcarske, zemlje poznate po čestim referendumima.
„Ankete pokazuju da Švajcarci vide referendum kao ultimativni izraz demokratije“, kaže.
Kako pojašnjava, referendum je način da se direktno utiče na državne odluke“.
„I zaista, građani ove zemlje imaju ogromnu moć da utiču na politike koje izabrani predstavnici žele da sprovedu“, dodaje.
Demokratija danas
Ne postoji univerzalan demokratski sistem, kaže profesor Boshler.
„Demokratija je ideal, koji zemlje u svetu različito primenjuju“, pojašnjava.
Kako naglašava, iako države ustavom mogu da se proglase za demokratske, pojedine „suštinski to nisu“.
Izbori su možda najbolje ogledalo stanja demokratije, primećuje profesor.
„Ako izbore zamislimo kao fudbalsku utakmicu, videćemo da ponekad igrači imaju fer uslove za pobedu.
„A nekad imamo i situaciju gde kao da jedan tim ima devet, a drugi 11 igrača, jedan gol je veći od drugog i već od početka znate koja će ekipa pobediti“, dodaje.
Magazin Ekonomist godinama unazad objavljuje Indeks demokratije, u kojem rangira države u svetu po stepenu demokratskih sloboda.
Poslednji dostupan indeks, objavljen maja 2024. godine, pokazuje da najviši rang u svetu imaju Norveška, Švedska, Finska, Island i Novi Zeland.
Od zemalja Balkana, najvišu ocenu dobila je Slovenija, sa 7,8 od 10 poena.
Slede Crna Gora sa 6.7, Hrvatska sa 6.5 i Srbija sa 6.3, dok je Severna Makedonija je ocenjena sa 6, a Bosna i Hercegovina sa samo pet poena.
Među državama u svetu na ovom indeksu sa između šest i sedam poena su Mongolija, Šri Lanka, Indonezija, Namibija, Argentina i Brazil.