U malom mestu, ušuškanom u prirodi, na jugu Francuske živela je mirnim životom. Uveliko u penziji vikende je provodila je sa svoje troje dece i unucima, dok bi za to vreme muž vozio bicikl sa prijateljima oko mesta u koje su se doselili pre osam godina iz Pariza. Život koji zvuči idilično i koji je Žizel Peliko zaista verovala da živi. Ali realnost sa kojom se suočila 2020. godine nije ni približna tome.
Ona danas živi u istom malom mestu na jugu Francuske, vikende provodi u sudnici, podignute glave, i daleko je od mirnog života sa početka, jer je danas ona simbol ženske borbe i hrabrosti da progovori.
Pre četiri godine Žizel Peliko bila je pozvana da dodje u policijsku stanicu na razgovor. Tom prilikom francuska policija iznela joj fotografije na kojima je bila ona sa, njoj nepoznatim, muškarcima u njenoj spavaćoj sobi. Tada joj je policija saopštila da je na USB-u njenog muža pronašla preko 20.000 slika i video snimaka njegove žene koja je seksualno zlostavljana. To je bio trenutak kada je saznala da je svaku noć za proteklih deset godina provela pod dejstvom tableta za spavanje, u “komatoznom” stanju, koje joj je krišom podmetao njen muž i bila žrtva seksualnog nasilja, od strane napoznatih muškaraca, organizovanog od strane čoveka s kojim je živela i kom je verovala preko 50 godina. To je bio trenutak kada je pukla iluzija o životu sa početka i fragmeti života, kao komadići stakla, raspštili su se.
Iako se slika o savršenom životu raspala, Žizel Peliko sebi to nije dozvolila. Usledila je odluka, kao simbol dostojanstva i hrabrosti ove žene, da suđenje bude javno. Uprkos savetima advokata da to ne čini, jer je čeka “golgota”, sudija je odobrio njenu želju. Prema rečima njenih advokata Žizel Peliko “prvi put će pogledati i proživeti silovanja koja je trpela preko desete godina” i o kom nema sećanje. Odbacila je opciju da se ovo suđenje odvija iza zatvorenih vrata, ne samo “jer bi optuženi to i želeli”, već da bi učimnogo veći korak po pitanju pozicije žrtve.
“Osećaj sramote mora da promeni stranu”, rekla je Žizel Peliko, jasno i glasno preusmeravajući osećaj sramote, koji je večito povezan sa žrtvama nasilja, upravo na optuženičku klupu. Na sve one koji su se usudili da pomisle da imaju pravo na nečije telo, na sve one koji su zatim otišli korak dalje i povredili nečije telo i psihu, na sve one koji su učinili zločin nad nekim ko im je verovao ili bio slabiji od njih. I time je teret sramote konačno postao teret zlostavljača, a ne više žrtve.
Dominik Peliko, bivši suprug Žizel Peliko, priznao je optužnicu u celini, rečima koje je teško pročitati, a još teže čuti. “Ja sam silovatelj kao i svi ostali u ovoj prostoriji“, misleći na 50 drugih muškaraca optuženih za ovaj zločin.
🇫🇷⚖️| Ayer, hubo más de 30 manifestaciones en todo Francia para apoyar a Gisèle Pélicot y para que „la vergüenza cambie de bando“.
Así rindieron homenaje al coraje de G. Pélicot por dejar el juicio a puertas abiertas, para que se vean la cara de los 51 violadores y de su marido. pic.twitter.com/nn7o7YqRf2
— AbajoLosMuros (@AbajoLosMuros) September 16, 2024
Sposobnost Žizel Peliko, da nakon svega što je proživela, i dalje stoji na nogama i bori se izazvala je snažne proteste podrške širom Francuske i podstakla pitanje o nedozvoljenom korišćenju lekova. “Moja borba je u ime svih onih žena koje možda nikada neće biti prepoznate kao žrtve”, poručila je Peliko, i time osvetlila sve one žene pre nje i ohrabrila one koje sa tim i dalje bore.
Tagovi
