Dok ležim na stenama, čitam knjigu Fafarikul od Đurđice Čilić, sjajne spisateljice koju sam nedavno otkrila. Ne znam gde sam stala jer sam pogubila sve svoje improvizovane obeleživače – umrljane razglednice, upotrebljene maramice i ceduljice sa spiskovima za kupovinu. Ne setim se da među stranice tutnem korice knjige jer nemaju sve knjige tu privilegiju. Slani prsti uporno mi se lepe za jednu te istu priču, knjiga je ubeđena da sam i dalje, baš tu stala. Možda je i u pravu, knjige nas ipak najbolje poznaju. „Završilo je ljeto koje je u mom životu uvijek razglednica iz nekih drugih, boljih varijanti života. Ljeto je prozor, nikad vrata, u život kakav bi mogao biti.“ Tako kaže Đurđica i sad se svi drugi životi i sve druge ja kovitlaju u meni. Ko bih bila da živim svoja letovanja?
Nesumnjivo bih bila preplanula, pegava i plava, lokalci bi mislili da sam strankinja a stranci da sam lokalka. Znala bih imena svih vetrova, znala bih koju igru igraju i koji obraz treba da im okrenem. Imala bih svakakve štrafte po ramenima od svih mogućih bretela. Mirisala bih na so, faktor i ulja za sunčanje. Ronila bih na dah dovoljno dobro da zaboravim da dišem i plivala bih dovoljno dugo da zaboravim da hodam. Bila bih večito bosa, toliko da ne primetim da sam svu obuću prerasla. Jela bih sladoled pre ručka i kokice pre večere.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 662
Tagovi
