Obnova služenja je vrlo veliki i težak izazov za VS. Prvo treba da se vidi ko će biti nosilac obuke. Praksa kako se to radi davno je zaboravljena jer centri za obuku koji sada postoje prirodno promenili su kadar od vremena kada su mladići dolazili u kasarne sa pozivom u ruci. Sada se teško može zamisliti čak sa preopterećenjem sistema da se može u jednom turnusu primiti više od 2.000 obveznika.
Trenutno postoje tri centra za osnovnu obuku – 1. centar u Somboru, 2. centar u Valjevu i 3. centar u Leskovcu. Za namensku obuku raznih „vesova“ ima nekoliko centara u Požarevcu, Batajnici, Kruševcu, Gornjem Milanovcu, Kruševcu i centar za pse u Nišu, ali da na njega ne računamo u aktuelnom projektu.
Za rok od 75 dana ne može da se učini čudo. To je primeren rok za osnovu obuku. Vremena za kolektivnu obuku i eventualno uvođenje vojnika u bataljone nema i to plan obnove služenja ostavlja nedorečenim. Oni koji služe biće rezervisti za ratnu popunu, ali u miru jedinice VS ostaće sa profesionalnim kadrom koji pretpostavimo iako su tačni podaci „strogo poverljivi“, daleko je od poželjnog broja. Na to ukazuju snimci iz kasarni, kada je Vučić boravio u akciji pridobijanja „srca i duše“ naroda u litijumskoj zoni, smestio se u kasarni u Loznici gde je smešten novoformirani 111. pešadijski bataljon. Uz trud da se prikaže moć vidi se pred kamerama poneki vojnik, a ne moćan bataljon koji bi trebalo da ima stotine ljudi.
Kaže Vučić da se moraju formirati jedinice na pravcima koji su sada bez garnizona. Nisu ovo vremena gole pešadije i valjda neka vozila mogu da se brzo prebace tom hvaljenom mrežom novih puteva i ne mora svako selo da ima bataljon, ali stara izreka glasi da ako komandant kaže da krokodil leti, onda leti, ali vrlo nisko. Kada smo kod komandanta, saznali smo da je Srbija možda u ratu, ali da ne sme da nam se kaže jer zakonom je određeno da predsednik odlučuje o obnovi služenja u ratnom i vanrednom stanju.
Prvi korak pa faul. Preći će se preko toga i ide dalje procedura. Kada se ukine Odluka o obustavi obaveze služenja vojnog roka, a hoće sasvim izvesno, vojnoteritorijalni organi pripremiće plave koverte sa pozivima. Ima tu puno nejasnoća za koje ćemo kasnije saznati kako će da se prevaziđu. Jedna vrlo ozbiljna tema je godište od kojeg se kreće. Prema pozitivnom pravu, zakonu o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi na služenje se šalje regrut najranije u kalendarskoj godini u kojoj navršava 19 godina. Krajnji rok je 27. godina, ali predviđeno je da se rok može odložiti do 30. godine u nekim posebnim okolnostima.
Ako se zahvate starija godišta, ona pred starosni limit, broj regruta biće možda preveliki ako se ne provedu neke velike promene u organizaciji VS odnosno formiraju novi centri za obuku. Ranije obuka se izvodila u jedinicama JNA i kasnije VS, ali sada bi bilo teško zamisliti da bataljoni koji su suočeni sa nedostatkom kadra za redovne zadatke prime na sebe dodatnu obavezu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 662
Tagovi
