Zimska olimpijada u Sarajevu, prve asocijacije: Vučko, maskota Igara, i Zdravko Čolić koji pozajmljuje glas Vučku. Ogromne snežne padavine u celoj tadašnjoj Jugoslaviji, pa i u Beogradu gde je kružio vic da su Sarajlije zaboravile da isključe mašinu za pravljenje veštačkog snega. Proteklih meseci bilo je tekstova o Olimpijadi, u samom Sarajevu Vučko je uz Tita najprodavaniji suvenir. To su već poznate i mnogo puta prepričavane stvari, ali izložba koja je otvorena u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu donosi nešto sasvim novo i za mnoge ljude nepoznato. A to je da su plakate za Olimpijske igre u Sarajevu 1984. radili najznačajniji svetski umetnici poput Henrija Mura, Endija Vorhola, Dejvida Hoknija, Mikelanđela Pistoleta…
Izložba plakata rađenih za Olimpijske igre u Sarajevu 1984. „40 godina kasnije“ organizovana je u saradnji Midcentury Belgrade kolekcionarskog tima, Ambasade Bosne i Hercegovine u Srbiji, i Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu.
Dina Janevski Farčić, osnivač Midcentury Belgrade, kolekcionara koji su sakupili svih 35 izloženih radova, priča o otkriću, skupljanju ovih plakata i finalnom prikazivanju pred posetiocima.
***
Kako se stvorila ideja za skupljanje plakata?
Suprug i ja smo zaljubljenici u 20. vek i predmete iz tog perioda – nameštaj, umetnine, staklo i porcelan, tepihe… Godine posle Drugog svetskog rata bile su vreme velike izgradnje, formiranja mladih porodica, vreme entuzijazma, razvoja i poleta. A taj optimizam pratile su i proizvodne inovacije: nove tehnologije, novi materijali i uopšte moderan način života, koji su uticali i na dizajn i primenjenu umetnost. Mi smo tako istraživali ovo vreme, učili o skandinavskim majstorima dizajna, o američkom modernizmu, ali se interesovali i za to kako je Jugoslavija uporedo razvijala svoju proizvodnju nameštaja i sopstveni pravac u arhitekturi. Spontano smo počeli da sakupljamo predmete koji su obeležja dizajna 20. veka, posebno na polju enterijera.
Prateći nameštaj i umetnost, nekako je bilo prirodno da dođemo i do plakata. Primetili ste da na slikama ili u filmovima, u dobro dizajniranim stanovima, često stoji na primer plakat za staru izložbu u Albertini ili Gugenhajmu, možda stari Kenedijev predizborni plakat, ili plakat za neki dobar koncert 70-ih, i upravo oni daju karakter prostoru. Oni su ne samo interesantni po sadržaju i temi koju promovišu, već su često i grafički izvanredni i predstavljaju odraz svog vremena. Tako smo i počeli da sakupljamo i tražimo plakate. Kroz tu svoju pasiju, tragajući za dobrim radovima, slučajno smo naišli na neke od plakata baš za Sarajevo 1984. I tu je krenulo. Shvatili smo da uz naš subjektivni afinitet ka tom dizajnu i vremenu, i objektivan umetnički kvalitet, ovi plakati imaju i tu odliku da su „naši“, jedinstveni po tome što su vezani za ovo podneblje, i kao takvi svima nama ovde još mnogo vredniji. Nastavili smo da istražujemo, u to vreme i ne znajući koliko je veliko umetničko nasleđe sarajevskih Igara.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 662
Tagovi
