Za žene koje se suočavaju sa ozbiljnim abnormalnostima materice, koje su rođene bez materice ili su je izgubile usled oštećenja ili hirurškog zahvata, do sada su jedine mogućnosti za potomstvo bile gestacijsko surogatstno majčinstvo (koje je ilegalno u mnogim zemljama) ili usvajanje.
Međutim, najnovije medicinske inovacije omogućavju transplantaciju materice od žive ili preminule donorke, čime se otvara mogućnost za nošenje trudnoće i ostvarenje sna o roditeljstvu. U poslednjoj deceniji, više od 100 transplantacija materice širom sveta donelo je više od 50 živorođenih beba, a istraživači veruju da je ovo tek početak.
Istraživači su prvi put obavili transplantaciju materice kod miševa 2003. godine, čime su otvorili nove puteve ka revolucionarnoj proceduri. Iako su prvi pokušaji na ljudima, uključujući transplantaciju iz 2000. godine u Saudijskoj Arabiji, bili neuspešni, značajan napredak postignut je u Švedskoj. Od 2012. do 2013. godine, tim sa Univerziteta u Geteborgu uspešno je izveo devet transplantacija sa matericama od živih donorki, rezultirajući prvim rađanjem 2014. godine.
Profesor na Sahlgrenskoj akademiji u Geteborgu, Mats Branstrom, bio je vođa prvih kliničkih studija i bio je prijatno iznenađen ovakvim uspehom.
„Kada smo započeli sa ispitivanjem, nadao sam se da će dvoje ili troje ljudi postati roditelji. Sada je šest njih zatrudnelo i zajedno su rodili devet beba“, objašnjava Branstorm za Scientific American,
izazovi transplantacija
Nedavno istraživanje sa Baylor Univerzitetskog Medicinskog Centra u Teksasu analiziralo je 20 pacijentkinja koje su primile transplantaciju materice. Sve su bile uzrasta od 20 do 40 godina, imale su probleme sa plodnošću i zadržale su funkcionalne jajnike. Od 20 pacijentkinja, 14 je imalo uspešne operacije, a sve su potom ostale u drugom stanju i porodile se bez problema.
„Kada smo započeli istraživanje 2016. godine, u početku smo se suočavali sa izazovima,“ objašnjava Liza Johanson, koautorka studije i medicinska direktorka za transplantaciju materice u Bayloru. Prvi pokušaji transplantacija su propali, ali su rezultati znatno bolji sada, sa stopom uspeha od 90% u drugom setu pacijentkinja.
Proces transplantacije
Transplantacija uključuje dve operacije: histerektomiju da bi se uklonila materica i krvni sudovi donora, a zatim transplantaciju u primaoca. Nakon transplantacije, recipientkinja mora proći kroz in vitro fertilizaciju (IVF) kako bi stvorila održive embrione. Nakon nekoliko meseci, jedan od embriona se može preneti u matericu. Ako trudnoća uspe, beba se obično rađa carskim rezom.
Iako je proces obećavajući, nije bez rizika. Moguće su komplikacije, uključujući infekcije i potencijalne dugoročne efekte od imunosupresivnih lekova koje pacijentkinje moraju uzimati. Zbog ovih rizika, transplantovana materica se često uklanja nakon jedne ili dve trudnoće.
Pristupačnost i budućnost
Transplantacije materice su više od nade za potomstvo. Mnoge žene žele da fizički dožive trudnoću i menstruaciju.. Iako je proces skup i dosta van finansijskih mogućnosti mnogih, stručnjaci se nadaju da će u budućnosti postati dostupniji.
„Naš najveći cilj je da ovo učinimo dostupnim što većem broju žena. Želim da svaka žena koja dođe kod ginekologa, a koja je rođena bez materice, ima mogućnost da doživi transplantaciju, menstruaciju, trudnoću,“ objašnjavaju naučnici.
Iako je transplantacija materice još uvek u eksperimentalnoj fazi, stručnjaci veruju da će u budućnosti ova procedura postati standardna i da bi mogla biti moguća i za trans žene, iako je potrebno više istraživanja da bi se utvrdila sigurnost i izvodljivost.
Tagovi
