Društvene mreže su duboko ukorenjene u svakodnevni život mladih, postajući ključni aspekt njihovih socijalnih interakcija, identiteta i izražavanja. Ove digitalne platforme, iako pružaju neosporne prednosti, istovremeno predstavljaju značajne izazove za mentalno zdravlje tinejđera I adolescenata. Sve veći broj istraživanja ukazuje na kompleksne psihološke efekte koje društvene mreže imaju na mlade, uključujući povećan rizik od depresije, anksioznosti ali I suicida.
Jedan od ključnih rizika povezanih sa intenzivnom upotrebom društvenih mreža je razvoj depresivnih i anksioznih simptoma kod mladih. Istraživanja su pokazala da postoji korelacija između vremena provedenog na društvenim mrežama i nivoa psihološkog stresa. Mnogi mladi provode sate upoređujući svoj život sa idealizovanim prikazima drugih na društvenim mrežama, što može dovesti do kognitivnih distorzija, kao što su katastrofično razmišljanje i negativna samoevaluacija. Ovakvo upoređivanje često rezultira osećajem niže vrednosti i nezadovoljstvom sopstvenim životom, što može eskalirati u ozbiljne psihološke probleme, uključujući depresiju i anksioznost.
Fenomen FOMO, ili strah od propuštanja, dodatno pojačava ove simptome, budući da mladi osećaju stalnu potrebu da budu uključeni u sve aspekte društvenog života svojih vršnjaka. Ovaj fenomen doprinosi osećaju socijalne izolovanosti i nezadovoljstva, što može pogoršati već postojeće anksiozne tendencije.
Zavisnost od društvenih mreža postala je prepoznat problem, sa sličnostima u neurobiološkim mehanizmima koji su prisutni kod zavisnosti od supstanci. Dopaminski sistem u mozgu igra ključnu ulogu u ovim procesima, pri čemu svaki „like“ ili pozitivan komentar pokreće oslobađanje dopamina, neurotransmitera povezanog sa osećajem nagrade i zadovoljstva. Ovaj ciklus nagrade može stvoriti zavisnost sličnu onoj koja se javlja kod upotrebe supstanci, gde pojedinac postaje opsednut potrebom za stalnim stimulansima u vidu potvrda na mreži.
Na duže staze, ovakva zavisnost može imati ozbiljne posledice po emocionalno i socijalno funkcionisanje mladih. Mladi zavisnici od društvenih mreža često doživljavaju emocionalne oscilacije, uključujući euforiju kada dobiju pozitivne povratne informacije, ali i depresiju kada te povratne informacije izostanu ili budu negativne. Ova emocionalna nestabilnost može dovesti do ozbiljnih problema u svakodnevnom životu, uključujući smanjenu produktivnost, poteškoće u koncentraciji, poremećaje spavanja i narušene međuljudske odnose.
Jedan od najopasnijih aspekata društvenih mreža je sajber maltretiranje, koje se odnosi na namerno i ponovljeno zlostavljanje pojedinca putem digitalnih platformi. Sajber maltretiranje može imati devastirajuće posledice po mentalno zdravlje mladih, uključujući razvoj posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), depresije, anksioznosti, pa čak i suicidnih misli. Mladi koji su izloženi ovom obliku nasilja često osećaju sramotu, strah, izolaciju i gubitak samopouzdanja. Ovakvi emocionalni odgovori mogu dugoročno narušiti njihovu sposobnost da se nose sa stresom i da razviju zdrave interpersonalne odnose.
Sajber maltretiranje je posebno opasno zbog svoje nevidljivosti i sveprisutnosti. Za razliku od tradicionalnog vršnjačkog nasilja, sajber maltretiranje može se odvijati bilo kada i bilo gde, a anonimnost koju pružaju društvene mreže može dodatno otežati identifikaciju i kažnjavanje počinilaca. Zbog toga, preventivne strategije moraju uključivati sveobuhvatne programe edukacije i podrške kako za mlade, tako i za njihove roditelje i nastavnike.
Tinejdžerske godine su stresne. Redovne razvojne promene u kombinaciji sa drugim životnim događajima mogu dovesti dečake i devojčice u opasnost od samoubistva.
Pretnje samoubistvom su poziv za pomoć i nikada ih ne treba ignorisati. Roditelji koji veruju da njihovo dete razmišlja o samoubistvu treba odmah da potraže pomoć. Evo drugih znakova upozorenja da tinejdžer možda razmišlja o samoubistvu:
Samodestruktivno ponašanje, kao što je povećana upotreba alkohola, droga i sečenje
– Društveno povlačenje
– Izrazi osećaja zarobljenosti ili beznadežnosti
– Primetne promene u rutini, posebno spavanju i jelu
– Poklanjanje imovine bez objašnjenja
– Promene ličnosti i velike promene raspoloženja
– Gubitak interesovanja za školski rad ili ranije prijatne aktivnosti
Fizičke tegobe za koje se čini da nemaju fizički uzrok, kao što su bolovi u stomaku ili umor
– Nepotrebno preuzimanje rizika
– Zanemarivanje njihovog izgleda
– Neodgovaranje na pohvale
– Osjećaj dosade ili često izražavanje dosade
– Pisanje samoubilačkih beleški
– Izgleda da ste zaokupljeni smrću ili izražavate čudna osećanja
– Problemi sa fokusiranjem
– Saveti za promovisanje zdravog korišćenja društvenih medija za vašeg tinejdžera
– Društvene mreže predstavljaju izazov za mlade
Preventivne mere i intervencije
Prevencija negativnih efekata društvenih mreža zahteva multidisciplinarni pristup koji uključuje roditelje, škole, zdravstvene radnike i same mlade. Roditelji i staratelji imaju ključnu ulogu u oblikovanju digitalnih navika svoje dece. Postavljanje jasnih pravila u vezi sa vremenom provedenim na mreži, praćenje aktivnosti na društvenim mrežama i otvorena komunikacija o potencijalnim rizicima mogu značajno smanjiti negativne posledice. Takođe, važno je da roditelji modeliraju zdravo ponašanje, kao što je odvajanje vremena za aktivnosti van ekrana i podsticanje socijalnih interakcija u realnom svetu.
Škole mogu igrati ključnu ulogu u edukaciji mladih o odgovornom korišćenju društvenih mreža i prepoznavanju znakova zavisnosti ili emocionalnog stresa povezanog sa društvenim mrežama. Programi koji promovišu digitalnu pismenost, kritičko razmišljanje i emocionalnu inteligenciju mogu pomoći mladima da razviju otpornost na negativne aspekte društvenih mreža.
Digitalna detoksikacija, odnosno smanjenje vremena provedenog na mreži, može biti efikasna strategija za prevenciju zavisnosti i drugih mentalnih problema. Ovaj proces podrazumeva postepeno smanjenje vremena provedenog na mreži, uz istovremeno povećanje angažovanja u aktivnostima koje ne uključuju tehnologiju. Važno je i da mladi dobiju podršku u vidu psihoterapije ili savetovanja ukoliko se suočavaju sa ozbiljnijim problemima, kao što su depresija, anksioznost ili zavisnost.
Društvene mreže su neizbežan deo modernog života mladih, ali njihova prekomerna i nekritička upotreba može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje. Od zavisnosti i poremećaja samopouzdanja, preko depresije i anksioznosti, do sajber maltretiranja, izazovi koje ove platforme donose zahtevaju pažnju i ozbiljne intervencije. Ključna uloga roditelja, obrazovnih institucija i zdravstvenih radnika je u osiguravanju da mladi razviju zdrave digitalne navike i da budu podržani u suočavanju sa pritiscima koje društvene mreže neizbežno donose. Samo kroz koordinisan i sveobuhvatan pristup možemo osigurati da društvene mreže budu alat za pozitivnu socijalizaciju i razvoj, a ne izvor stresa i mentalnih problema.
Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Tanjom Todorović, psihoterapeutom u superviziji, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi.
Autor: Tanja Todorović
Psihoterapeut u superviziji, master defektolog, trener razvojnih veština
