Investitori su dostavili EMS-u bankarske garancije za gradnju 28 postrojenja snage 4 GW; do kraja 2026. godine 80% hidroelektrana u Srbiji biće obnovljeno; za izbegavanje energetskog kolapsa neophodna je regionalna saradnja i ulaganje u prenosne sisteme – neke su od poruka prve panel diskusije održane na konferenciji OIE SRBIJA 2024 koja je u Vrdniku ponovo okupila zelenu poslovnu elitu.
Učesnici panela „Izazovi integracije OIE u elektroenergetski sistem – Srbija i region“ bili su Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije, Ivan Asanović, izvršni direktor Crnogorskog elektroprenosnog sistema, Eleni Karpantidou, članica upravnog odbora ENTSO-E, Nebojša Vučinić, direktor Direkcije za razvoj Elektromreža Srbije. Panel je moderirala Danijela Isailović, menadžerka OIE Srbija, a posetiocima se obratio i Nemanja Erceg, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Foto: Goran Zlatković
EPS će se do 2030. godine dekarbonizovati u značajnoj meri
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković najavio je da će do kraja 2026. godine 80% hidroelektrana biti obnovljeno, a u narednih nekoliko godina kroz strateško partnerstvo EPS će u portfoliju imati 1 GW samobalansiranih solarnih elektrana, sa 200 MW baterijskog sistema za skladištenje električne energije.
– Sa svim projektima koje imamo, vidimo 2030. kao godinu u kojoj će se EPS u značajnoj meri dekarbonizovati i povećati udeo OIE – poručio je.
Kako je istakao, osim izgradnje prvog vetroparka Kostolac i solarne elektrane Petka, analiziraju se lokacije za nove OIE projekte, pre svega na zemljištu EPS i gde nije potrebna eksproprijacija, a to su uglavnom pepelišta termoelektrana.
Foto: Goran Zlatković
Poručio je da projekat za izgradnju reverzibilne HE Bistrica ide planiranim tokom, a uskoro će biti završena studija o uticaju na zaštitu životne sredine.
– Vreme pred nama biće energetski intenzivno uz složene energetske i geopolitičke izazove. Energetske kompanije moraju da se prilagode svemu tome, vodeći računa o energetskoj sigurnosti, ali i energetskoj suverenosti svake zemlje – naglasio je Živković.
EMS: Najveći broj zahteva za priključenje do 100 MW
Odgovarajući na pitanje kako je EMS uspeo da reši veliki broj zahteva za priključenje, direktor Direkcije za razvoj Elektromreža Srbije Nebojša Vučinić istakao je da je temelje novog sistema uspostavila Uredba o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom koja je stupila na snagu u oktobru prošle godine.
Donošenjem nove uredbe, u prvom intervalu EMS je primio 51 zahtev za priključenje, od čega su 42 solarne i vetroelektrane, a ostalo hidroelektrane, otkrio je Vučinić.
– Prethodnih 10 godina izradili smo nešto više od 30 studija priključenja, a u samo četiri meseca smo uspeli da obradimo 51 studiju. Bankarske garancije dostavilo je 28 objekata snage 4000 MW što je preko 1500 MW/h. Očekivali smo manji broj, videćemo koliko će se projekata izgraditi – napominje Vučinić.
On je otkrio da je u drugom krugu podnošenja zahteva za studije priključenja, koji je počeo u septembru, apliciralo 14 objekata iz obnovljivih izvora snage 1300 MW. Rok za rešavanje ovih zahteva je 31.12.2024. godine.
– Zahtevi su u proseku manji od 100 MW i deluje da su realniji. U prethodnom krugu smo imali zahteve od 200, 300, pa i 700 MW – ističe Vučinić.
U Crnoj Gori zahtevi za priključenje i do 500 MW
Za razliku od Srbije, u Crnoj Gori su zahtevi za priključenje značajno veći, i idu i do 500 MW, otkrio je Ivan Asanović, izvršni direktor Crnogorskog elektroprenosnog sistema.
– Crna Gora ima puno zahteva za priključenje, 30-ak, i oni su prilično veliki, imamo zahteve za 200, 300 MW, ali i 400, 500 MW, mali je broj ispod 100 MW – naglasio je.
Druga razlika u odnosu na Srbiju je da bankarske garancije još nisu uvedene, ali Crnogorski elektroprenosni sistem ipak pokušava da razdvoji ozbiljne od neozbiljnih projekata.
– Nismo tražili kao uslov od investitora da obezbede baterije za skladištenje, ali ono na što smo mogli da utičemo je taksa za priključenje koja je prilično visoka, 1000 EUR po MW na prenosnu mrežu 400 kV i 6000 EUR po megavatu na mrežu 110 kV. Na taj način smo pokušali da napravimo filter ozbiljnih projekata – istakao je Asanović i podsetio da Crna Gora iz hidroelektrana dobija 60% struje, a TE Plevlja i dalje igra značajnu ulogu u energetskom miksu u kom se nalaze i dva vetroparka: Krnovo i Možura.
Može li se ponoviti energetski kolaps u regionu?
Učesnici su se osvrnuli i na razloge energetskog kolapsa kada su Crna Gora, BiH i delovi Hrvatske, u junu ostali bez struje. Do havarije ne bi ni došlo da je bio završen dalekovod Pljevlja Lastva, pokazala je analiza Crnogorskog elektroprenosnog sistema zbog čega je završetak izgradnje nedostajućeg kilometra dalekovoda prioritet.
– Nadamo se da će se to desiti do juna sledeće godine – poručio je Asanović dodajući da je Crna u petogodišnjem planu opredelila 200 mil EUR za razvoj mreže, dominantno za OIE, ali i druge potrebe.
On je ukazao i na značaj regionalne saradnje.
– Regionalna saradnja mora biti na većem nivou nego sada i onda se ovi ispadi neće dešavati – siguran je Asanović.
Nebojša Vučinić je podsetio da u Srbiji nije bila ugrožena sigurnost, ali napominje da je ENTSO-E objavio izveštaj koji pokazuje da se u narednom periodu može povećati broj situacija koje će dovesti do razdvajanja interkonekcija, što zatim dovodi do mogućnosti kolpasa, zbog čega su neophodna ulaganja u prenosni sistem.
Evropskoj uniji su potrebne investicije od više od 500 mlrd EUR za razvoj mreže
Na značaj regionalne saradnje ukazala je Eleni Karpantidou, članica upravnog odbora ENTSO-E, Evropske mreže operatera prenosnog sistema za električnu energiju, koja ima 40 članova iz 36 zemalja.
– Uloga ENTSO-E je da osigura koordinaciju elektroenergetske mreže koja sa više od 400 interkonektora povezuje skoro 600 miliona građana. Havarija u Crnoj Gori, kada je prekinuto snabdevanje električnom energijom, pokazala je koliko je važna regionalna saradnja – istakla je.
Ona je poručila da je najveći izazov u EU razvoj mreže i prekogranične interkonekcije.
– Za sprovođenje akcionog plana za električnu mrežu, Evropskoj uniji su potrebne investicije od više od 500 mlrd EUR – zaključila je.
Tagovi
