Rusija povećava ulaganja u odbranu na 25 odsto, što je više nego ikada u istoriji te zemlje, piše u dokumentima parlamenta. Tako će ruski budžet za odbranu iznositi rekordnih 13,5 milijardi rubalja.
Zajedno gledano, potrošnja za odbranu i bezbednost iznosiće oko 40 odsto ukupne državne potrošnje.
Budžet za 2025. sugeriše da je Putin prihvatio ono što ekonomisti nazivaju „vojnim kejnzijanizmom“, i značajno uvećao vojnu potrošnju.
„Ovo povećanje je potvrda da je privreda prešla na ratnu osnovu. Čak i ako se rat u Ukrajini brzo završi, usmeravanje sredstava u vojsku i odbrambeni sektor ostaće glavni prioritet“, piše „Bell“, vodeći ruski ekonomski medij.
Osim toga, kako se dalje navodi, vojna potrošnja daleko premašuje ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, socijalnu politiku i ekonomiju.
Prema nacrtu budžeta, očekuje se da će socijalna potrošnja biti smanjena za 16 odsto.
Uvećana ulaganja u vojsku, zabrinula je evropske i američke zvaničnike, od kojih mnogi nisu verovali da je Rusija sposobna da vodi dugoročni rat.
Ukrajina se u međuvremenu suočava sa neizvesnošću jer njeni najbliži saveznici ne mogu u potpunosti da garantuju pomoć u budućnosti, piše Gardijan.
Za to vreme Putin ne odustaje od hvaljenja i tvrdnji da će svi postavljeni ciljevi u takozvanoj specijalnoj vojnoj operaciji na kraju biti ispunjeni. Njegovi govori su od početka prožeti samopouzdanjem i tvrdnjama da Rusija ne odustaje od svojih ciljeva, ali je prošle nedelje još odlučnije rekao da „poziva Ukrajinu na predaju, denacifikaciju, demilitarizaciju i neutralni status“.
Analitičari veruju da su dugoročni ekonomski izgledi za Rusiju daleko sumorniji nego što se to čini, i naravno, nego što su bili pre same invazije.
Kremlj se okreće Kini i drugim tržištima, pa na taj način nadoknađuje odsečenost od zapadnih tržišta i tehnologije.
Sve veća vojna potrošnja dovodi do veće inflacije kod kuće, pa je centralna banka primorana da poveća troškove zaduživanja, iako se zemlja bori sa nedostatkom radne snage.
Tagovi
