Koštunica je pobedio sa decenijom zakašnjenja. Peti oktobar je bio odocneli delić pazla događaja rušenja komunizma sa Istoka Evrope. Ali i kad je pobedio, to nije bio Koštunica kakav je bio 1990. U njemu je kao pobedniku nad Miloševićem već bilo ugrađeno nasleđe „antibirokratske revolucije“, odnosno bilansi i frustracije devedesetih. Da je Koštunica pobedio 1990, a imao je kao demokratski nacionalista kapacitet da kanališe neizbežnu nacionalističku histeriju, da zauzda obnovljeno četništvo, onda je za Đinđića bilo pravo vreme tek deset godina kasnije. Sem da se Milošević dozvao pameti ranih devedesetih i Đinđiću dao premijerski mandat. Takvih spekulacija bilo je negde 1993. godine. Tih deset propalih godina propuštenog razvoja (ono što se na Zapadu zove „zlatne devedesete“) i Vučić pokušava da nadoknadi autoritarnom modernizacijom, ali paralelno sa reakcionarnom i revanšističkom propagandom „devedesetih sa punim izlozima i investicijama“.
Da li je, na primer, bila moguća „Oluja“ da su na čelu Srbije umesto Miloševića bili Koštunica ili Stambolić? Jedan blizak Ivanov prijatelj i saradnik pričao mi je da je zajedno s njim gledao na TV onu tužnu traktorsku kolonu koja je bežala iz Hrvatske, a voditelj Bane Vukašinović komentarisao je to na TV Beograd – ima li šta veličanstvenije od ovog naroda koji prima ovaj progonjeni narod? Šta bi ti, Ivane, uradio da si na vlasti sad, pitao je prijatelj Stambolića. Ovaj je odgovorio: Učinio bih sve da do toga ne dođe, a ako bi ipak došlo, ne bih to mogao samo da posmatram. I možda bi dostojanstvenije bilo, kako mi je jedan Miloševićev saborac pričao, da je Srbija onda reagovala pa i dobila bombardovanje, pre nego 1999. Svedoci znaju kako se Radoje Kontić kao savezni premijer osećao u tom trenutku.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 03. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 664
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „Le Monde diplomatique“ NA POKLON
5. oktobarERIC CABANIS / AFP / Profimedia
Tagovi
