Kad kažem sagovorniku „slikaće vas Nebojša Babić“, to odmah dodaje plus u pregovorima. Jer svi oni znaju da je Nebojša slikao sve bitne u ovoj zemlji, a ko bi odoleo laskanju, pa i preko objektiva. Ali Nebojša Babić je i osnivač O3ONE Art Space projekta koji je promenio kulturnu scenu grada, obogatio ju je sigurno. Dvadeset godina O3ONE na različitim lokacijama promoviše umetnike i značajne radove. I sve je art čak i kada kreira ulični bilbord koji izmami oduševljenje ili farbu kojom ga gađaju.
***
Šta je bila ideja za pokretanje projekta O3ONE?
U trenutku nastajanja O3ONE Art space projekta, 3. oktobra 2004. godine, kultura i institucije kulture bile su totalno zanemarene. Lično sam osećao potrebu da posle ekonomskih kriza, promena u društvu, ratova i više promena naziva države u kojoj živim, dam doprinos, da uhvatimo korak sa savremenim svetom. Verovao sam da posle mnogo godina ćutanja i patnje imamo šta da naučimo, ali šta da kažemo svetu.
Dok su se kod nas ljudi borili za goli život u gradovima ili na frontu, na drugom kraju planete nastaje internet, novo tehnološko čudo koje, kao nekada točak, nezamislivo utiče na civilizaciju. Zato sam mislio da je jako važno da O3ONE bude i vrhunski tehnološki opremljen, što je u tom trenutku bilo nerealno i za državne institucije. Sa velikim entuzijazmom i jasnom idejom zakucao sam na vrata ljudi koji su prepoznali benefit takvog projekta i upustili se u ovu avanturu.
O3ONE Art Space je u startu koncipiran kao nezavisan multimedijalni umetnički projekat interaktivnog tipa, čiji je osnovni cilj bio podsticanje kreativnosti i kulture raznolikosti kroz inovativne produkcije. U postavljanju koncepta je učestvovalo više ljudi različitih profila, ali bih izdvojio doprinos kuratora Milice Pekić i Stevana Vukovića, tima iz Orange studija Branke Jovanović, Dubravke Petrović, Marka Vajagića, Ognjena Odobašića, arhitekte Dejana Stanojevića, Katarine Ožegović i Apple genija Miodraga Popovića.
Tako smo u galeriji imali najnovije AppleMac kompjutere i ekrane, projektore, ozvučenje, najsavremeniju rasvetu, sisteme za kačenje radova kako bismo mogli da prikazujemo razne vrste umetničkih dela. Ti Mac-ovi su tada možda bili i najznačajniji mamac za deo publike koji nije bio mnogo zainteresovan baš za samu umetnost. Ušli bi u galeriju da vide kompove, a na ekranima se umesto pejzaža sa nekih tropskih ostrva prikazivala neka drugačija priča, neka drugačija muzika…
Mala anegdota: kada je iz Francuske došao evropski zastupnik Applea, nije verovao šta smo uradili. Moj drug Pop, dizajner Dejan Vračarević i ja smo smislili da kompove i ekrane okačimo na zid u obliku krsta, kao neko raspeće… To je bilo dosta smelo i neočekivano s obzirom na njihovu težinu, cenu i reklamu koju su plasirali koju godinu pre, a to da su ti kompovi oružje koje ne može da ima Srbija. Popova „Macola“ se našom saradnjom izdvojila od svih prodajnih mesta Appla na svetu, baš zbog tog specifičnog pristupa.
Takođe, zanimljivost je da su vodeći kuratori današnje nezavisne scene Milica Pekić i Stevan Vuković sa nama bili od samog početka. Neda Knežević, direktorka Muzeja istorije Jugoslavije, i Ana Šćepanović, kustos u Muzeju primenjene umetnosti, svoju poslovnu karijeru upravo su započele u O3ONE-u.
Pre 20 godina, na startu, O3ONE je bio na prestižnim lokacijama, blizu Skupštine grada, pa u neposrednoj blizini Kolarca, Kalemegdana, koliko je bila bitna lokacija za uspostavljanje novog art prostora sa novim idejama?
Promene su konstantne, samo je pitanje koliko ih mi primećujemo ili koliko su značajne… Mislim da je Darvin rekao da su preživele samo one vrste flore i faune koje su uspele da se prilagode novim okolnostima. Tako je danas projekat na sedmoj lokaciji.
Naš poznati slikar Bora Iljovski je rekao: ne određuje mene gde sam, nego ko sam. Tako da sam sa saradnicima i umetnicima sa nesmanjenim entuzijazmom prilagođavao prostore u kojima smo plasirali radove pre svega naših mladih umetnika. Zahvaljujući nečijem nerazumevanju i raskidanju ugovora o saradnji ili zakupu, ne bih upoznao dobrotu i otvorenost ljudi kao što su Boris Miljković, Bane Antović, Verica…
Da li je pre 20 godina bilo povoljnije vreme i uslovi za početak rada nove galerije? Da li je bila povoljnija atmosfera za umetnost, jer tek što smo izašli iz depresivnih Miloševićevih devedesetih i svuda je vladao entuzijazam da ulazimo u novo doba?
U društvu je postojao veliki optimizam i očekivanje da će se sve promeniti nabolje, i to veoma brzo. Međutim, to uopšte nije bilo lako uraditi, jer je bilo mnogo važnije da se reše neke bazične tačke države koja je bila devastirana. Neki su trenutak tranzicije videli kao priliku za bogaćenje, drugi da napuste zemlju, ali bilo je ljudi koji su želeli i radili na tome da se uspostavi red i omogući rad institucija, pa tako i onih iz kulture.
Tako su jedni čuvali naše kulturno nasleđe, a drugi su videli taj trenutak kao priliku za formiranje ličnih kolekcija koje se sada mogu porediti sa muzejskim.
Umetnici i udruženja su bili toliko uništeni da su jedva preživljavali, radeći neke druge poslove.
Zato smo se mi odlučili da ćemo promovisati umetnost i umetnike i da nećemo uzimati nikakvu nadoknadu za njihovu promociju. Tako je ostalo i do danas.
„NEW DANDY“ Predraga Peđe Neškovića (2007) i „Mali dnevnik III“ Raše Todosijevića (2009) proglašene su za najbolje izložbe.
O3ONE je osnivač i B-LINK Beogradskog festivala novih komunikacija, koji je do sada imao sedam izdanja. Teme uključuju najnovija dostignuća iz domena novih komunikacija u Srbiji i svetu.
Program obuhvata striming performanse (npr. muzički session između umetnika u Beogradu i Kopenhagenu); diskusije o izradi veb-sajtova, autorskim pravima u digitalnoj eri; radionice o interaktivnim komunikacijama i novim umetničkim formama i takmičarski deo u kategorijama veb-produkcije i kratke digitalne forme. Zanimljiva tema koju smo još 2012. obradili je „Nikola Tesla – preteča gedžetologije“.
Gosti iz inostranstva koji su imali izložbe kod nas i koje smo ugostili u Beogradu bili su Zubin Mehta, R.E.M., Karl Luis, Olivijero Toskani…
Osvojili ste sa svojim izložbama vredne nagrade, na šta ste vi ponosni u ovih 20 godina i šta ste promenili u Beogradu?
Za mene je nagrada kada dete ili čovek koji u radu u O3ONE-u doživi onaj unutrašnji osmeh, ono A-HA, kada uđe u rezonancu sa delom umetnika, kada otkrije neki drugi svet ili neku tačku sa koje će po izlasku iz galerije drugačije da posmatra svet oko sebe. Izdvojio bih nagradu Bizart koju je dodeljivalo Ministarstvo kulture RS, za najuspešnije partnerstvo između umetnosti/dizajna i poslovnog sektora, jer smo mnoge kompanije uspeli da animiramo da učestvuju u našim projektima. I recimo Disruption nagradu za „disruptivni“ način razmišljanja i rada.
Tokom pandemije kovida-19, svoju aktivnost smo u celosti prebacili onlajn i organizovali projekat „Umetnost na daljinu“ kao virtuelnu galeriju radova različitih umetnika i njihovih dela.
Kvalitet saradnje se može ogledati i u istrajnosti, jer gotovo od početka su uz nas Raiffeisen banka i Alma Quatro. A što se tiče promene grada, tendencija je poslednjih deceniju-dve da umetnost izađe iz muzeja i galerija, da priđe ljudima u njihovom svakodnevnom životu. Tu smo ostvarili opet globalno jedinstvenu saradnju, pa smo umetnička dela i poruke plasirali na komercijalnom kanalu za oglašavanje, bilbordima zahvaljujući Sonu, legendi sa Dorćola, Bojani, Vladi, Sanji, Sančetu…
Svaka serija bilborda je imala specifične reakcije, od toga da li je to neka politička kampanja, ili je to tizer za komercijalni proizvod, najava nekog filma, pa čak i najava Pridea, pa su nam bilbord na kom je bila samo reč „Ljubav“ zasuli nekom farbom, na drugom je bila reč „Tolerancija“, „Mir“, „Radost“… Jedna serija sa duhovitim, bukvalnim, prevodom naših poslovica na engleski koju smo radili sa Vladom Perićem ušla je u udžbenik likovne umetnosti za osnovnu školu… To su nagrade!
Danas je u Beogradu primetan broj novih galerija i umetničkih prostora. Neko bi rekao da je situacija za umetnost nikada bolja. Da li je to baš tako i kako se O3ONE bori i izdvaja u odnosu na ostalu ponudu?
U oktobru, od 3. do 21, obeležavamo jubilej O3ONE XX pod sloganom „Samo kulturno“, podsećajući da je kreativno društvo – produktivno društvo. Kulturu stvaramo i ona nas definiše. Govori ko smo, gde smo, kuda idemo…
I dalje težimo da predstavimo savremenu umetničku scenu, da damo novi smisao i značaj lokalnoj umetničkoj produkciji i doprinesemo ostvarivanju i poboljšanju razmene ideja i informacija sa umetničkim centrima u Srbiji i van nje. O3ONE nastavlja da neguje ideju da je neophodno prilagoditi se vremenu i realnim potrebama publike, i naša misija ostaje demistifikacija kreativne ekspresije i dokazivanje da moderna umetnost prkosi formatima, nastaje bilo gde i ne bira sredstva i publiku. Verujemo da kao što planeta Zemlja ne može da opstane bez određene količine ozona u gornjim slojevima atmosfere, tako ni društvo ne može da egzistira bez određene doze umetnosti i kulture. Zato smo u proteklih dvadeset godina u galeriji O3ONE realizovali preko 2500 programa – izložbi, radionica, performansa, predavanja… I nastavljamo još 200 puta toliko.
Tagovi
