Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA), Međunarodni sud pravde i generalni sekretar UN Antonio Gutereš među favoritima su za Nobelovu nagradu za mir za 2024. godinu, obeleženu ratovima u Gazi i Ukrajini, ocenili su evropski eksperti u izjavama za Rojters.
Norveški Nobelov komitet, imajući u vidu ranije odluke, sposoban je da napravi kompletno iznenađenje 11. oktobra, kada tradicionalno objavljuje ko je dobitnik Nobelove nagrade za mir, a nije isključeno ni da ne dodeli to priznanje.
Kladionice su proglašavale favoritom ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, koji je preminuo u zatvoreničkoj koloniji na Arktiku u februaru, ali on ne može dobiti nagradu posthumno.
Među favoritima kladionica je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, ali je malo verovatno da bi mogao da bude laureat, jer je lider nacije koja je u ratu.
Nobelov komitet mogao bi ovoga puta da se fokusira na aktere koji pomažu civilima u patnji, prenosi N1.
Direktor Instituta za istraživanje mira u Oslu Henrik Urdal izjavio je Rojtersu da bi UNRWA mogla da bude takav kandidat, jer radi izuzetno važan posao za palestinske civile koji trpe posledice rata u pojasu Gaze.
Dodeljivanje nagrade UNRWA moglo bi, s druge strane, da bude kontroverzno, imajući u vidu izraelske optužbe da su pojedini službenici te agencije učestvovali 7. oktobra 2023. godine u napadu militantne grupe Hamas na jug Izraela, što je bio povod za rat u Gazi. Pojedine zemlje zaustavile su finansiranje UNRWA kao rezultat tih optužbi, ali je većina donatora u međuvremenu obnovljena.
Unutrašnja istraga UN utvrdila je da je devet članova osoblja te agencije bilo umešano u napad Hamasa i oni su dobili otkaze.
UNRWA, inače, optužuje Izrael da pokušava da rasturi tu agenciju, koja je osnovana 1949. godine, a pruža humanitarnu pomoć milionima Palestinaca u Pojasi Gaze, na Zapadnoj obali, u Jordanu, Siriji i Libanu.
Petočlani Nobelov komitet, koji imenuje norveški parlament, mogao bi da se fokusira prilikom odlučivanja i na potrebu jačanja međunarodnog svetskog poretka uspostavljenog posle Drugog svetskog rata i njegtovu krovnu instituciju – UN, što bi značičo da bi Nobela za mir mogao da dobije Gutereš, samostalno ili sa najvišim sudom UN – Međunarodnim sudom pravde, izjavio je Rojtersu istoričar Asle Sven, koji godinama proučava Nobelovu nagradu za mir.
Nobelov komitet mogao bi da odluči i da ne dodeli nagradu ove godine, što se dogodilo do sada već 19 puta, poslednji put 1972.
„Možda bi ove godine Nobelov komitet mogao jednostavno da se uzdrži od dodele nagrade i skrene pažnju na činjenicu da je ovo zaraćena planeta“, izjavio je rukovodilac Instituta za istraživanje mira u Stokholmu Den Smit.
Nominacije za Nobelovu nagradu za mir su tajna već 50 godina, ali oni koji nominuju mogu da odluče da objave koga su predložili.
Među nominacijama koje su već poznate su Agencija UN za izbeglice (UNHCR), papa Franja i britanski istoričar prirode i borac za zaštitu divlje prirode Dejvid Atenboro.
Tagovi
