Bila je nedelja, prvi dani oktobra, jesen je završavala svoju drugu sedmicu, i kao da je to bio početak nekog naizgled novog doba, kada se više nijeni očekivalo ono što se ovde ionako neće nikada dogoditi, i što ovde nikada nije ni bilo, u ovoj sad već tradicionalno sjebanoj sredini, u ovom društvu koje istrajava u lošim izborima i odlukama, gde je dno na površini i gde se zlo lako održava i ne tone, ovaj dan je zapravo bio i pomalo svečan, jer se Narator upravo vratio sa bolovanja, još uvek ne sasvim oporavljen, ali voljan da se sa svog dna makne. Bio je odsutan punih mesec dana sa posla, i niko nije ni pratio šta se dešavalo u međuvremenu sa Fricom i Dobrilom, kao i sa drugim dragim likovima. Ono što je poznato jeste da su se pre nešto više od mesec dana vratili u Beograd, ali ne svi, Dobrila je ostala na Korčuli i zaposlila se kod svoje prijateljice Tonke u slastičarni pod novim imenom „No-tourists torte i kolači“, i između nje i Frica svaki kontakt je prekinut, dok je Kinez Li i zvanično nestao na plaži u Solinama, nakon što je završio svoj umetnički rad „Autobiografija u 19 dasaka“, iotprilike tri kilometra od grada Korčula, gubi mu se svaki trag, kako se to tupavo kaže. Za Matu znamo, u Švajcarskoj je, živi u gradiću Rajnefelden, i to je sve što znamo. Prestao je da se javlja, ali ni njega više niko nije zvao, čak ni roditelji. Ni Dobrili, kao ni Fricu, njihov sin Mate nije nedostajao, njihova briga je presušila. Komšija Profesor filozofije u penziji i Poštar su vreme provodili u trpezariji, Profesor se izležavao u vreći za spavanje ispod trpezarijskog stola, Poštar je leškario na kauču, Fric je uglavnom spavao u spavaćoj sobi, ali onda se jednog jutra probudio u srebrnoj mantiji, na kojoj se nalazio natpis „Jedva da znam za neki biblijski tekst koji rad predstavlja kao nešto dragoceno, dobro ili čestito. To se mora jasno reći. Rad je u Bibliji nužnost, prinuda, kazna… Rad se u biblijskom pripovedanju nikada ne predstavlja kao neki radosni poduhvat, kao ljudski procvat, već kao teška, zamorna i bolna realnost. Žak Elil“. Probudio je Profesora, na čijoj majici je pisalo „Ako odmah, sad, doneseš odluku da se promeniš, koliko god da si star, nisi zakasnio“, i Fric mu je rekao: „Na tebe je red da praviš kafu i doručak.“
CEO TEKST PROČITAJTE U ROĐENDANSKOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 665
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG NEDELJNIKA DOBIJATE I KNJIGU „ALEN DELON I SRPSKI DOBRI MOMCI“
Tagovi
