Evo koliko Srbi veruju veštačkoj inteligenciji i njenoj upotrebi u zdravstvu: dr Google i dr AI još uvek ne mogu da se takmiče sa lekarima i farmaceutima

Zdravstveni izveštaj kompanije STADA za 2024. godinu pokazuje da 62% Evropljana ima pozitivan stav prema veštačkoj inteligenciji. Polovina (47%) veruje da dobro razume tehnologiju i uverena je da će ona biti od koristi društvu, dok je još 15 procenata otvoreno za istraživanje mogućnosti veštačke inteligencije. Ipak, kada je u pitanju njena upotreba u ličnoj zdravstvenoj zaštiti, većina Evropljana je i dalje suzdržana. Najpozitivniji odnos u prihvatanju veštačke inteligencije iskazuju Portugal (73%), Španija (70%), Rumunija (68%), Srbija i Mađarska (65%). Nasuprot njima, negativan stav ističu građani Uzbekistana (53%), Irci (48%), Finci (45%) i Švajcarci (44%).

Dr Google i dr AI još uvek ne mogu da se takmiče sa lekarima opšte prakse i farmaceutima. Evropljani u velikoj meri veruju lekarima (63%) i farmaceutima (54%) u pogledu preporuka za OTC proizvode, dok samo 16% veruje Google, a samo 12% Evropljana veštačku inteligenciju (AI) smatra pouzdanom kod takvih saveta. Ali kada je reč o pribavljanju informacija koje su bitne za donošenje odluke o kupovini OTC proizvoda, Google (40%) ostaje značajan izvor informacija i zapravo beleži neznatno bolje rezultate od lekara (35%) i farmaceuta (38%).

Mađari (71%), Srbi i Česi (70%) najviše vole Google pretragu. Onlajn članci su posebno interesantni Fincima, Bugarima i Srbima (45%). Zvanične veb-sajtove zdravstvenih ustanova najčešće posećuju Finci (55%) i Šveđani (46%), a informacije od influensera na Fejsbuku, Tik Toku, Instagramu najviše prate Bugari (33%), Poljaci i Uzbekistanci (32%). Da ne koriste nijedan online izvor naglašava 26% Uzbekistanaca,  22% Nemaca i 10% građana Srbije.

Kada je reč o ličnoj zdravstvenoj zaštiti, Evropljani su iz različitih razloga skeptični u pogledu veštačke inteligencije (AI): posebno su zabrinuti zbog zloupotrebe veštačke inteligencije (AI), naročito kada neko ima neovlašćen pristup njihovim ličnim podacima (64%). Više od polovine njih takođe je zabrinuto zbog gubitka empatije u međuljudskim odnosima (59%), kao i gubitka poslova (56%) i bezbednosti podataka (57%). Žene su, generalno, zabrinutije od muškaraca kod upotrebe tehnologije u svojoj ličnoj zdravstvenoj zaštiti.

Gubitak ljudske interakcije sa ulaskom veštačke inteligencije u zdravstveni sektor najviše brine stanovnike u Irskoj (72%), kao i građane Velike Britanije, Uzbekistana, Mađarske i Srbije (po 69%).

Veštačka inteligencija će sigurno nastaviti da se usvaja u različitim oblastima zdravstvene zaštite, ali stav Evropljana je jasan – to bi morala da bude samo dopuna, a ne zamena za ličnu interakciju sa kvalifikovanim stručnjacima.

Ovo su rezultati šestog međunarodnog Zdravstvenog izveštaja kompanije STADA za 2024. godinu, reprezentativnog istraživanja sa više od 46.000 ispitanika iz 23 zemlje Evrope, među kojima je i Srbija.