Dve trećina ispitanika najviše veruje stručnjacima, odnosno njih 65 odsto, kada se postavi pitanje o otvaranju rudnika litijuma i njegovom uticaju na životnu sredinu, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje Demostata, sprovedeno u septembru, telefonskim putem, na uzorku od 1.200 ispitanika.
Najviše poverenja o istoj temi, potom imaju u predsednika Aleksandra Vučića – 7 odsto, pa u nevladine organizacije i ekološke aktiviste – 3 odsto, koliko i u opoziciju, dok 20 odsto ne veruje nikome, a dva odsto nema mišljenje.
„Podatak bi imao smisla kad bi stručnjaci imali jasno i većinsko i narodu razumljivo tumačenja raspoloživih podataka: za ili protiv rudnika litijuma. Do sada je vidljivo da se jedan broj stručnjaka priključio onima koji su za kopanja, a drugi deo protivnicima kopanja litijuma“, navedeno je u isrtraživanju.
Takođe je rečeno da je očigledno da je pitanje litijuma postalo političko pitanje, a ne stručno.
„Po svemu sudeći vlast je nastojala da to pitanje učini političkim, pa da potom tvrdi da to ne treba mešati sa politikom nego prepustiti stručnjacima, verovatno onim koji su uz vlast, ili iz partije na vlasti“, rekao je glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović.
U istraživanju, navedeno je, ima dovoljno indicija za tvrdnju da se veliki broj ispitanika odlučuje za ili protiv rudnika litijuma zavisno od svojih izbornih i stranačkih opredeljenja – za partije na vlasti ili za partije u opoziciji.
Prema rečima Mihailovića, ispitanici koji kažu da su im bliže partije vlasti najčešće biraju odgovor „Preteruje se sa protestima protiv otvaranja rudnika litijuma i minihidrocentrala“ – 67 dsto, taj isti odgovor bira samo 5 odsto ispitanika koji su rekli da su im bliže opozicione partije.
S druge strane, ispitanici kojima su bliže opozicione partije najčešće biraju odgovor „protesti su opravdani ali ne učestvujem u njima“ – 54 odsto, a taj isti odgovor bira samo 5 odsto onih kojima su bliže partije na vlasti.
Mihailović je naveo da je razlika između ove dve grupe ispitanika još izrazitija u slučaju procenta onih koji učestvuju na protestima, precizirajući da oni koji su skloni opoziciji učestvuju na protestima sa 23 odsto, a oni skloni partijama vlasti sa 0,2 odsto.
Programski direktor Demostata Zoran Panović je naveo da se ova situacija može uporediti sa 2017. godinom kada je Vučić inicirao unutrašnji dijalog o Kosovu, dok sad nije zvanično iniciran, mada očigledno postoji.
„Skupština Srbije kompenzuje na neki način to odsustvo mesta gde se protivnici oko litijuma, odnosno predstavnici vlasti i opozicije, mogu direktno sresti, sučeljavati i izneti svoja mišljenja“, ocenio je Panović.
„Imamo političku borbu, pitanje litijuma je pre svega političko pitanje i kroz njega se Srbija deli po toj glavnoj demarkacionoj liniji, za ili protiv Vučića“, rekao je Panović.
Tagovi
