Moralne vertikale u biografiji našeg nobelovca nisu svakako čvrste, a ponajviše bizarnosti u celom tom kolopletu istorije koji priču o Andriću zapravo čini pričom o nama daje sudbina i Andrićev odnos prema onima koji su tu metamorfozu posmatrali sa balkona, iz počasnih loža, i koji su u ovoj Andrićevoj priči imali ulogu glavnih pokrovitelja glavnom liku, gde je njemu nesvojstveno ovoga puta bio baš on.
Andrić se tih godina komunistima nije činio tako neuhvatljivom ličnošću. A njegovo delo, ako je nekome suštinski važno u celokupnosti koja danas čini Andrića kao pisca, zapravo je posledica svega što se dešavalo tokom Drugog svetskog rata u njegovom životu.
Andrić je često isticao samotnjačke godine tokom okupacije, kada su nastali „Travnička hronika“ i „Na Drini ćuprija“, uz „Gospođicu“. Mihael Martens, autor Andrićeve biografije „U požaru svetova“ koja, najblaže rečeno, neće uvek biti dobro prihvaćena među ostrašćenim poštovaocima Andrića, iako nije ni on daleko od fascinacije njime, navodi da „bez naglog prekida diplomatske karijere verovatno ne bi bilo epičara iz Jugoslavije po imenu Andrić, prevedenog na sve svetske jezike“.
A opet, i bez tih dela koja su ga podigla na svetski nivo, Andrić je bio veoma bitan.Kao predratni kraljev diplomata koji je prisustvovao potpisivanju Trojnog pakta, kao jedan kroz jedan gospodin Andrić koji bi se u vreme kada drugovi dolaze na vlastpo svim inercijama našao sa neželjene strane papira na kom piše „u ime naroda“, on je komunistima bio veoma važan.
U njegovoj metamorfozi u druga Andrića, koja je i u seriji eksploatisana, dve se stvari možda zanemaruju: jedna je njegovo jugoslovenstvo, adruga to što je uprkos svom samotnjaštvu tokom rata, ipak u to vreme ostvarivao prijateljstva koja će mu mnogo značiti. Na primer sa Markom Ristićem, sa kojim se ponajviše zbližio tih ratnih godina –i koji će mu biti jedan od ključnih zastupnika pred novim vlastima –iako su se poznavali već koju deceniju unazad. Nije slika crno-bela, pa tako ni Andrićev prelazak na „drugu stranu“, ne treba potcenjivati ni intelektualni uticaj Marka Ristića tokom tih ratnih godina, mada je Andrić u svojim zapisima više insistirao na ljudskoj bliskosti, a ne na slaganju.
CEO TEKST PROČITAJTE U ROĐENDANSKOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 665
UZ ROĐENDANSKI BROJ NEDELJNIKA VAM POKLANJAMO I KNJIGU „ALEN DELON I SRPSKI DOBRI MOMCI“ IZ EDICIJE VELIKE BIOGRAFIJE
Tagovi
