„Nemoguće trojstvo“ odnosi se na trilemu monetarne politike sa kojom se, pre ili kasnije, suočavaju svi kreatori politika. Stvar je u tome što kreatori politika mogu da biraju samo dve od tri politike: fiksiranje kurseva, otvaranje kapitalnih računa, ili nezavisna politika kamatnih stopa. Dakle, nemoguće je birati sve tri politike u isto vreme, već jedna uvek mora biti žrtvovana, a zemlje koje pokušaju da ignorišu ovu trilemu najverovatnije će se suočiti s makroekonomskom propašću.
Od početka 2020-ih kolektivni Zapad istovremeno pokušava da vodi tri nespojive politike. Prva je redizajniranje globalnih lanaca snabdevanja (jer „Kina je zla“), druga je redizajniranje globalnog energetskog ciklusa (jer će nam „klimatske promene svima doći glave“), i treća je podrivanje političke stabilnosti velikog robnog izvoznika i snabdevača (jer „Rusija je zla“).
Ali svrha ove GeoMacro-ove studije nije da sudi, niti da pokuša da odgovori na pitanje kojoj od ove tri strategije treba dati prioritet, već je isključivo deskriptivna. Zaključak je prilično očigledan. Sa jedne strane, redizajniranje lanaca snabdevanja i energetske infrastrukture iziskuje određene sirovine i robu; sa druge strane Rusija je najveći svetski proizvođač istih tih sirovina, dok Kina predstavlja najveću svetsku rafineriju robe i sirovina.
Ova trilema zbog toga nije nimalo jednostavna. Zapad već duže vreme pokušava da je ignoriše, i što duže bude odlagao donošenje odluke, to će cena koju će morati da plati biti veća.
Kina je zla
Početkom 2010-ih postojala je nada da će se kineska industrijalizacija preliti i na Indiju. Logika je govorila da bi, zbog njene neutažive gladi za robom i sirovinama, Kina morala da bude zamenjena nekom drugom velikom državom u razvoju. To se, međutim, nije dogodilo, i period robnog superciklusa (robni superciklus je produženi period rasta cena robe u različitim sektorima, vođen održivim rastom tražnje, ograničenjima ponude i širim ekonomskim faktorima) doživeo je iznenadnu smrt, ustupajući mesto dezinflatornim, tehnološki prihvatljivim 2010-im godinama.
Ako se sada osvrnemo na te godine, deluje kao da je investitorima u to vreme nedostajalo malo mašte. Kineska industrijalizacija ne treba da bude zamenjena bilo kojom drugom državom. Umesto toga, današnje globalno multipolarno okruženje nateralo je sve velike ekonomije (i to je za njih ogromno breme) da pokušaju da umanje značaj globalnih lanaca snabdevanja u korist domaćih industrijskih viškova. Zbog toga, SAD i Evropa gurnute su u globalnu proizvođačku trku.
CEO TEKST PROČITAJTE U ROĐENDANSKOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA DOBIJATE KNJIGU IZ EDICIJE VELIKE BIOGRAFIJE „ALEN DELON I SRPSKI DOBRI MOMCI“
