Na svakih nekoliko godina radim intervju sa Rajkom Grlićem a jedan naročito pamtim po njegovom kraju. Bilo je to pre nekoliko godina kada mi je rekao da može na osnovu letimičnog pogleda na osobu zaključiti koje pivo pije. Bio sam radoznao da saznam na koju vrstu pivopije ja ličim pa sam ga upitao koje pivo ja pijem. Odgovorio je „Nikšićko“.
Ideja priče za vaš novi film „Svemu dođe kraj“ inspirisana je početno Krležinim „Na rubu pameti“. Da li je Krleža primenjiv i u aktuelnoj balkanskoj tranziciji?
Krleža je tvrdio da Balkan počinje na Bečkom južnom kolodvoru. On je time i sebe i svoje djelo, kao i svoju ljutnju prema onome u čemu živi, smjestio na Balkan. A ovo u čemu mi živimo, ovaj naš Balkan, ovo čemu tepamo „naša mala tranzicija“ nije ni prva ni zadnja tranzicija koja je poharala Balkan. Mi smo u tranzicijama oduvijek. Prelazimo iz jednog u drugi režim, iz jedne u drugu zemlju a da se ne pomaknemo, prelazimo iz ruku jednog u ruke drugog okupatora, trčimo od jednog do drugog osloboditelja.
Zato smo Ante Tomić i ja, zajedno smo naime pisali scenarij, i krenuli od Krleže i njegovog opisa tridesetih godina prošlog stoljeća. Malo se toga, osim u brojkama godina, promijenilo između njegovog i našeg vremena. Moralna i materijalna korupcija, sve manji broj ima sve više a sve veći sve manje, koketiranje vlasti sa fašizmom…. I što je nama bilo najvažnije, njegov bijes i ljutnja prema vremenu u kome je živio, strašno je nalikovala onome što mi osjećamo prema ovom našem vremenu.
Film „Svemu dođe kraj“ bavi se tranzicijom, kapitalizmom, nekim posledicama devedesetih godina. Kako to da na celom ovom prostoru bivše Jugoslavije posledice devedesetih godina nikako da prođu. U toj bivšoj Jugoslaviji se već nakon 20 godina od rata krenulo u nešto drugo pa ste se vi (kao koscenarista) u seriji „Grlom u jagode“ mogli baviti nekim drugim temama, a naročito u kasnijim filmovima koji jesu imali društveni angažman ali su mogli biti i kao „U raljama života“. Sada devedesete nikako ne prolaze već se na svako malo oživljavaju a posledice tranzicije traju kontinualno?
Tito je izašao iz rata kao heroj i na tome je, barem na početku, gradio svoj veliki ali i stvarni autoritet. Iz čega su to izašli ovi naši današnji; od Miloševića do Vučića, od Tuđmana do Plenkovića? Oni svoj autoritet nisu mogli graditi na herojstvu pa su ga jednostavno ali sustavno i duboko sagradili na korupciji. To je i jedan od razloga zašto stalno moraju podgrijavati prošlost i držati nas u njoj. Jer uz pomoć neprestanog vraćanja devedesetih najlakše se razvija mržnja a pomoću nje se u ovim krajevima izgleda može zauvijek ostati na vlasti.
CEO TEKST PROČITAJTE U ROĐENDANSKOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA DOBIJATE KNJIGU IZ EDICIJE VELIKE BIOGRAFIJE „ALEN DELON I SRPSKI DOBRI MOMCI“
Tagovi
