Ima neka magija u prvim trenucima susreta sa čovekom koji pokuca na vrata ordinacije pun poverenja da će mu razgovor doneti životni boljitak. Ta magičnost je mešavina radoznalosti, zadovoljstva i odgovornosti. Radeći posao terapeuta, poput nekog pasioniranog ljubitelja ruleta, postao sam zavisan od tenzije i neizvesnosti koju donose prvi psihoterapeutski susreti. Ako sve krene kako treba, mlađi kažu ako „kliknemo“, narednih meseci ili čak godina, dvoje ljudi će voditi iskrene i otvorene razgovore. Strpljivo će se između njih graditi neka vrsta vanvremenskog odnosa koji, uprkos nesumnjivoj bliskosti i poverenju, ne postoji u realnom i svakodnevnom životu. Jednog dana uđe u sobu potpuni stranac i, nakon dosta sati razgovora, o njemu saznaš toliko da pomisliš da znaš sve.
Kako razmišlja, šta misli, voli i oseća, nije retko da ga poznaješ bolje i od najbližih prijatelja, svakako bolje od većine krvnih srodnika. Kao retko o kom iz privatnog okruženja, terapeut dobar deo svog vremena potroši razmišljajući o životu svojih klijenata. Dobronamernost i zainteresovanost su osnov terapeutskog (svakog) odnosa, uz neizostavnu moć koju ima izgovorena reč. Ako reč može toliko da povredi, valjda može nešto da pomogne, parafraziram, kog drugog ako ne Frojda.
Svaki prvi susret dvoje ljudi poseban je izazov. Slično partiji šaha, dosta toga zavisi od prvih poteza, partija je dobijena ili izgubljena još u otvaranju. Neki ljudi su jednostavno prvaci ostavljanja dobrog prvog utiska, to je vanredan dar. Neki ljudi tek treba da steknu veštinu da prvom utisku ne podlegnu.
Ne znam tačno od kad, ali godinama unazad, prvi razgovor sa klijentom počinjem na isti način. „Recite mi, sa kim ću razgovarati? Ko je čovek koji mi je došao na seansu?“ Istinski odgovor ne očekujem, to je samo prvi potez. Beli pešak, E4. Postao mi je manir da prvi razgovor počinjem pitanjem čiji je (makar delimičan) odgovor ujedno zaključak poslednjeg zajedničkog razgovora i kraj psihoterapeutskog procesa. Bude mi drago ako se, na rastanku, klijent seti kako se opisao prilikom prvog susreta.
Ko sam ja? Samopercepcija različitosti. Prepoznatljiva doslednost. Identitet. Samospoznaja. Sve su to čovekove iskonske potrebe.
CEO TEKST PROČITAJTE U ROĐENDANSKOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA DOBIJATE KNJIGU IZ EDICIJE VELIKE BIOGRAFIJE „ALEN DELON I SRPSKI DOBRI MOMCI“
Tagovi
