Pomalo perverzna fascinacija javnosti istinitim pričama o ubicama, ubistvima i drugim šokantnim i gnusnim zločinima nam je tokom godina podarila mnogo gledanih serija, sa rasponom kvaliteta od vrlo lošeg do sasvim dobrog, sa mnogo više primera u ovoj prvoj kategoriji. Zbog toga su ove „true crime“ priče nešto što je među iskusnijim i ozbiljnijim gledaocima serija nešto što je ili za izbegavanje ili za pristupanje sa oprezom, iako u široj javnosti ovakve priče po pravilu budu veoma popularne. Posle uspeha jedne takve serije o serijskom ubici Džefriju Dameru od pre dve godine, Netflix je pametno odlučio da će od te serije stvoriti antologiju u kojoj će svaka sezona dramatizovati i prikazati jedan od poznatih slučajeva ubistva. Nije bilo lako odabrati slučaj koji će po svojoj šokantnosti i posledičnoj privlačnosti nastaviti tamo gde je Damer stao, iako je nažalost ponuda šokantnih zločina prilično velika.
Na kraju je izbor pao na slučaj Menendez, u kome su braća Lajl i Erik tokom jedne avgustovske večeri brutalno upucali i ubili svoje roditelje, Hosea i Kiti Menendez. Serija prati samo ubistvo, a potom i suđenje braći tokom koga se otkrivaju krajnje neverovatne stvari o životu porodice Menendez i motivima za taj zločin.
Uprkos tome što serija na nekoliko mesta uskače u klasične Netflix klišee koji pomalo kvare autentičnost i smanjuju kvalitet, ono u čemu je uspela jeste to da dovoljno delikatno obradi svoje likove tako da to može da pruži sjajan materijal za razmišljanje, bilo da razmišljamo o moralnim dilemama vezanim za pravosudne procese, bilo da razmišljamo o značaju ranih iskustava u formiranju ličnosti, bilo da razmišljamo o samoj prirodi mračne strane ljudskih bića i o tome da li među ljudima postoji nešto iskonski zlo. Kako bismo se upustili u neka od psiholoških pitanja, neophodno je da damo skicu porodice Menendez.
Hose Menendez je glava porodice i čovek koji živi čuveni „američki san“. Došao je sa 16 godina sa Kube bez prebijene pare i došao od pranja sudova u restoranu do pozicije uticajnog biznismena i milionera zahvaljujući svojim sposobnostima i svojoj neverovatnoj upornosti. Bačen u jedan strašni strani svet u tako mladom uzrastu Hose je brzo shvatio da mora da grize više od drugih, da se potpuno preda svom snu o boljem životu kako bi ga za sebe stvorio. Ni kada je sredovečni milioner, ta neutoljiva želja za napretkom se ne smanjuje, pa i dalje neprestano radi na sledećim koracima. Želi da ga sinovi još više nadmaše, i da budu ne samo uspešni biznismeni već i političari, senatori, i što da ne, možda neko može postati i predsednik SAD. Njegova ambicija nema granice.
S obzirom na to da je svestan s kakvom mukom je došao tu gde jeste, prema svojoj deci je sumanuto zahtevan i traži od njih samo apsolutnu perfekciju. Ali perfekciju u postizanju rezultata, nebitno na koji način. Hose propoveda makijavelističku filozofiju i usađuje takav sistem vrednosti svojoj deci, nekada i potpuno eksplicitno govoreći im da nije bitno da li varaju ili kradu ili se služe nekim drugim nepoštenim sredstvima, samo je bitno da uspeju i da ih ne uhvate. Cilj opravdava sredstvo.
CEO TEKST PROČITAJTE U ROĐENDANSKOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA DOBIJATE KNJIGU IZ EDICIJE VELIKE BIOGRAFIJE „ALEN DELON I SRPSKI DOBRI MOMCI“
Tagovi
