Prošla godina bila je jedna od najtežih za jedan deo dece i mladih u Srbiji koji su u najvećoj meri bili pogođeni traumatičnim događajima što su potresli celo naše društvo. Kako ćemo nastaviti dalje ključno je pitanje koje se tada postavilo i brzo je postalo jasno da ćemo početi da mnogo više gledamo u decu i da se mnogo bavimo pitanjem kako su i na koji način možemo da im pomognemo da se izbore sa izazovima.
To naizgled jednostavno pitanje postalo je ključno u danima posle maja 2023. godine.
A zar to ne bi trebalo da bude uvek i stalno najvažnija tema tokom odrastanja kao deo ukupnog zdravlja mladih?
Gotovo četvrtina mladih ljudi širom sveta bori se sa nekim problemom vezanim za mentalno zdravlje, a još je više onih koji svakodnevno nailaze na brojne izazove koji do tih problema mogu dovesti jer je adolescencija period najbržeg razvoja i suočavanja sa raznim teškoćama, doba velikih razvojnih mogućnosti, ali i značajnog rizika za probleme mentalnog zdravlja.
Iako se ranije smatralo da se razvojno doba završava sa punoletstvom, sada se zna da se razvoj mozga nastavlja i dalje, da ga prate razvojni zadaci na psihološkom i socijalnom planu, pa je ovo postadolescentno razvojno doba period koji se definiše do 25. (a po nekim autorima i do 29.) godine života. Prefrontalni korteks našeg mozga, koji najjednostavnije rečeno ima glavnu ulogu pri planiranju, kontroli i kočenju impulsa i procene odnosa koristi i štete, nastavlja da se razvija do tad.
Mentalno zdravlje adolescenata globalno je postalo najvažnija tema poslednjih godina, ali ako pitate njih – a često ih niko ne pita, oni primećuju da nema dovoljno podrške koja je prilagođena njima. Zbog toga se mnogi od njih osećaju izostavljeno i nelagodno kada treba da pričaju sa profesionalcima, kaže Džana Numanović, mlada aktivistkinja za mentalno zdravlje, članica Omladinskog odbora UNICEF-a.
„Doživljavamo ih previše formalno, stičemo utisak da oni ne razumeju kako se mi osećamo i, pre nego što zatražimo pomoć, prvo moramo da shvatimo da problem postoji. To često može biti izazovno zbog društvenih i kulturnih normi koje nas okružuju. Na primer, roditelji često misle da će problemi mentalnog zdravlja nestati s godinama. Rečenice poput ‘ne brini previše’ ili ‘u naše vreme se o ovome nije uopšte pričalo’ šalju poruku da je najbolje da potisnemo mentalne probleme.“
Deyana Kostadinova
Ovakav način razmišljanja često dovodi do toga da mnogi problemi ostaju neprepoznati a u nekim slučajevima i neadekvatno lečeni, zbog čega su mladima potrebne informacije i usluge o mentalnom zdravlju koje su lako dostupne, koje su prilagođene različitim grupama dece i mladih – onima iz opšte populacije i onima koji su često zanemareni, poput dece i mladih iz romske zajednice ili onih koji imaju smetnje u razvoju i invaliditet.
„Ako profesionalna podrška postane nešto što se podrazumeva, ako normalizujemo traženje pomoći i ako koristimo onlajn platforme za dostupnu i anonimnu podršku, možemo doprineti da se prevaziđe stigma i promeni način na koji govorimo o mentalnom zdravlju“, istakla je Džana Numanović. Podrška u školama je, dodala je, od ključne važnosti, jer znamo da se oko 50 odsto problema u oblasti mentalnog zdravlja ispoljava pre nego što napunimo 14 godina. Škole bi mogle biti prva linija odbrane u prepoznavanju problema i pomoći pre nego što postane prekasno.
Promocija, podrška nastavnog osoblja, kvalitetne psihološke usluge koje se nude u školama mogu napraviti ogromnu razliku. Verovatno je taj sektor najviše u kontaktu sa našom decom i, svakako, najbliži, rekao je dr Gabriele Fontana, regionalni savetnik za zdravlje UNICEF-a za Evropu i centralnu Aziju. „Deca žive u školama“, podsetio je.
A onda postoji nešto što je prisutno svuda – stigma.
Prema podacima UNICEF-a, gotovo 40 odsto mladih ljudi u Srbiji smatra da bi stigma u vezi sa mentalnim zdravljem morala da se smanji kako bi se deca ohrabrila da potraže neophodnu pomoć.
„Stigma potkopava mnoge naše napore. Postoji činjenica da se mladi koji se suočavaju sa izazovima mentalnog zdravlja često sami stigmatizuju, osuđujući sebe zbog toga, zbog onoga što čuju u zajednici, u medijima. I često se ustručavaju da se otvore svojoj porodici, nastavnicima, da zatraže zdravstvenu pomoć. Zato mislim da je naš zadatak da počnemo da govorimo o mentalnom zdravlju, o mentalnom blagostanju na pozitivan način, o mentalnom zdravlju – bez stigme. To je misija za sve nas“, kaže Fontana.
Mnogi mladi, kako je i Džana Numanović rekla, naročito momci, nemaju baš poverenje u usluge koje im škola pruža. Mladi se plaše da im neće pomoći i da neće zadržati privatnost informacija. Zato se ustručavaju da uopšte zatraže pomoć.
Mentalno zdravlje naših adolescenata i mladih je pod pritiskom. Mnogi pate tiho, nesposobni da podele težinu koju nose, rekla je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji. „Na svakog ko smogne hrabrosti da progovori i potraži pomoć, bezbroj je onih koji to ne čine. Mi moramo biti ti koji će stvoriti bezbedan prostor za njih – mesto gde se osećaju saslušano, cenjeno i podržano.
„Ulaganje u mentalno zdravlje je neophodno. Nije opciono. To je investicija u našu budućnost. Zdrava deca i mladi ljudi postaju napredni odrasli – saradnici, kreatori i vođe. Svaki evro koji uložimo u mentalno zdravlje donosi višestruko ekonomsku korist: smanjene troškove zdravstvene zaštite, manje napuštanja školovanja, manje kriminala, produktivniju radnu snagu. Kada ulažemo u mentalno zdravlje, gradimo otporno društvo koje se može suočiti sa svakim izazovom.“
Zbog ovoga – svi bi trebalo da budu uključeni u život mlade osobe. Deci i mladima je potrebno vođstvo, roditeljima su potrebna odgovarajuća sredstva, nastavnicima obuka, a stručnjacima za mentalno zdravlje su potrebni resursi. „Potrebno je celo selo da se odgoji jedno dete i celo društvo da bi se podigla zdrava generacija“, podsetila je Deyana Kostadinova na staru izreku.
Džana Numanović
„Moramo osigurati da svako dete i mlada osoba znaju da su važni, da pripadaju i da imaju budućnost kojoj vredi težiti“, istakla je važnost pružanja kontinuirane psihološke i emocionalne podrške.
Tragedija u „Ribnikaru“ prošlog maja istakla je hitnu potrebu da se stvore uslovi za dobrobit naših mladih ljudi. Memorandum o razumevanju između šest ključnih ministarstava, sa Ministarstvom zdravlja na čelu, i donošenje plana aktivnosti o njegovoj realizaciji, postavili su čvrste temelje. Napredak je takođe postignut na lokalnom nivou, gde se kroz saradnju svih institucija na lokalu razvijaju lokalni protokoli o saradnji u pet gradova i opština, čime će biti obezbeđena bolja podrška deci, mladima i roditeljima, istaknuto je na Trećoj međunarodnoj konferenciji o mentalnom zdravlju i psihosocijalnoj podršci dece i mladih povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja.
Memorandum koji su pre godinu dana potpisali Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo turizma i omladine, Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, jasnije definiše raspodelu resursa, uloge i odgovornosti resora u oblasti zaštite mentalnog zdravlja dece, adolescenata i mladih.
„Zdrav razvoj mladih predstavlja budućnost Srbije. Svako dete i mlada osoba mora da ima pristup uslugama koje podržavaju mentalno zdravlje. Uvremenjena intervencija je mudra investicija – ona jača ekonomsku otpornost Srbije i osigurava dugoročni održivi rast. Ako delujemo sada, možemo da smanjimo negativne ishode poput kriminala, zloupotrebe supstanci i ranog napuštanja školovanja. U isto vreme, možemo da izgradimo zdravije i produktivnije društvo. Ova konferencija je od ključnog značaja, jer podstiče partnerstva koja su neophodna za preuzimanje zajedničke odgovornosti za mentalnu dobrobit mladih, uključujući saradnju sa ministarstvima, korporativnim sektorom i drugim ključnim partnerima“, izjavila je Deyana Kostadinova.
Od formiranja, Radna grupa za mentalno zdravlje i sigurnost mladih bavila se krizom a i dalje se bavi krizom. Zajedno za UNICEF-om i Društvom psihologa Srbije uspeli su da za 18 meseci pruže psihosocijalnu podršku, i to van institucija u lokalnoj zajednici, što je dobar model, za više od 4300 dece, mladih i njihovih roditelja, rekla je dr Milica Pejović Milovančević, direktorka Instituta za mentalno zdravlje Srbije. Kruna te aktivnosti je otvaranje Centra za mlade (CEZAM, Resavska 22) koji je posvećen mentalnom zdravlju mladih i bavi se savetovanjem i psihosocijalnom podrškom mladih, roditelja, prevencijom, volonterskim radom u zajednici.
„Od aprila smo imali 450 sesija. Tu može mlada osoba da dođe i dobije pet savetovanja po sat vremena od eminentnih stručnjaka, a za pet sati se vrlo često razreše brojne dileme koje mladi imaju. Ako je potrebno više, ide se dalje“, rekla je doktorka Pejović Milovančević.
Govoreći o Minimalnom paketu usluga za mlade ona je rekla da je to dobro osmišljena psihosocijalna podrška za mlade koju je Institut napravio, u saradnji sa Orygen Internationalom, uz podršku UNICEF-a, sa ministarstvima iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i obrazovanja, i obezbedio isti okvir za zajedničko postupanje i promišljanje i uočavanje znakova koji treba da zabrinu odrasle koji rade sa mladima, na koje treba da reaguju i da tačno znaju ko šta radi. Zato paket ima potencijal da značajno unapredi dostupnost i kvalitet usluga na lokalnom nivou.
„U okviru toga smo pokušali da razvijemo nešto što se zove podrška u etapama. Nije svaka anksioznost poremećaj. To su krizni simptomi i nema osobe koja je nije osetila. Ali u jednom momentu kada anksioznost prevaziđe kapacitete, onda reagujemo. Veoma je važno da znamo kada treba da reagujemo. Sigurna sam da mnoge stvari mogu da se reše na nivou škola, centara za socijalni rad, a vršnjačka podrška uvek mnogo može da pomogne, baš kao i briga u zajednici kao što je CEZAM“, rekla je Milica Pejović Milovančević.
Mentalno zdravlje nije samo odsustvo mentalnih poremećaja, već podrazumeva aktivnu usmerenost na dobrobit i blagostanje pojedinca. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), „mentalno zdravlje je subjektivno blagostanje, percipirana samoefikasnost, autonomija, kompetencija, međugeneracijska zavisnost i samoaktualizacija nečijeg intelektualnog i emocionalnog potencijala“.
Bilo bi bolje zato da idemo ka mentalnom blagostanju mladih jer je to šire od mentalnog zdravlja, jer kada se čuje „mentalno zdravlje“, odmah se pomisli na mentalnu bolest a mentalno zdravlje je mnogo više i iznad mentalne bolesti, napomenula je doktorka Pejović Milovančević.
„Mentalno zdravlje je samo jedan važan segment i jedna puzla koju treba da obezbedimo da bi zdravlje bilo očuvano. Kada deca dođu u naše tercijarne ustanove, već smo negde zakasnili. I zato je veoma važno da razmišljamo u pravcu ranog prepoznavanja i kontinuirane podrške.“
Naglasila je da mladima treba da ponudimo svet gde mogu da imaju neke sigurnosti i ljude koji su zadovoljni i srećni što im pružaju podršku.
„Treba nam veći broj ljudi koji će sesti i razgovarati sa decom i mladima i više zdravstvenih usluga u oblasti mentalnog zdravlja. I neprekidno nam treba obrazovanje. I podsećanje – bavite se mladima jer to je ono što je ulaganje u budućnost.“
Tagovi
