Sankcionisanje protivnika deo je klasičnog arsenala svake velike sile. Od antike do devetnaestog veka, prisilne mere kao što su opsade, embarga ili bojkoti korišćene su kao oružje rata: to su, na primer, kontinentalna blokada koju je Napoleon nametnuo Engleskoj od 1806. ili blokada koju je Abraham Linkoln proglasio protiv južnjačkih država između 1861. i 1865. godine. Nova situacija na početku XX veka, sankcije, pretežno trgovinske, zamišljene su ne kao alat rata, već kao njegov surogat. „Onaj ko izabere ovu ekonomsku meru, mirnu, smirenu i fatalnu, neće morati da pribegne sili. To i nije tako strašna mera“, reči su američkog predsednika Vudroa Vilsona tokom pregovora o Versajskom ugovoru 1919. „Ona ne žrtvuje ni jedan život izvan zemlje koja je izložena bojkotu, ali vrši pritisak na tu zemlju koji, po mom mišljenju, nijedna moderna nacija ne može da izdrži.“

Društvo naroda, osnovano 1919. godine, preimenovano od 1945. u organizacija Ujedinjene Nacije (UN), ima ovlašćenja da sankcijama spreči da nesuglasice između zemalja prerastu u vojne sukobe. Član 41. povelje UN-a navodi (ne definitivnu) listu mogućih sankcija: „potpuni ili delimični prekid ekonomskih veza, železničke, pomorske, avio, poštanske, telegrafske, radioelektrične i druge načine komunikacija, kao i prekid diplomatskih odnosa“. Spisak se vremenom proširio: trgovinske ili finansijske sankcije, vojne (embargo na oružje), diplomatske, kulturne i sportske. Ove međunarodne mere ne sprečavaju unilateralne inicijative, prema kojima zapadne zemlje (Sjedinjene Države i Evropska unija, na prvom mestu) pokazuju veću sklonost nego druge zemlje, što dovodi do optužbi za proizvoljnost i imperijalizam od strane zemalja koje pripadaju tzv. Globalnom jugu. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija danas učestvuje u oko petnaest takvih sankcija, dok Evropska Unija učestvuje ili pokreće do jula 2024. godine – 36 (trideset i šest), a od invazije na Ukrajinu (2022) preduzela je desetak paketa sankcija samo protiv Rusije. (…)

PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.

ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.

ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.