„Ovo je sramota naše moralne svesti“: Kako društvo oblikuje sudbinu devojčica

U atmosferi rata, kriza i nepogoda, deca su uvek bila nosioci svetlosti. Naravno, oni su svetlo i kada nema krize, ali u ovakvim situacijama, posebno. Ne kaže se bez razloga da su ukras sveta. Tu su da uče od nas, ali i da nas uče, da rastu uz nas, da spoznaju prave vrednosti… Ipak, često im se, već od najranijeg detinjstva, nameću različite mogućnosti, različiti standardi koje ih sprečavaju da zasijaju punim sjajem.

Jer, iako živimo u atmosferi prividne jednakosti, nije isto roditi se kao dečak ili kao devojčica.

Iako su od starta u mnogo podređenijem položaju, u svakoj devojčici leži u hrabrosti da sanjaju, njihove oči od rođenja tragaju za budućnošću, ne znajući da će im svet već na pragu postaviti prepreke zbog toga što su rođene kao devojčice.

U mnogim porodicama, rodna neravnopravnost oseti se već na dan detetovog dolaska na svet. Dečaci su ti koji donose slavlje, sreću, radost (svaka lepa emocija može se dodati u ovaj niz),  oni su naslednici, glave kuće, dok se devojčice često smatraju prolaznicama, one su „one koje će otići“. Još uvek postoji tuga kada se u nekim porodicama sazna da dolazi „samo devojčica“, a ne „sinčina“ Ta bol je transgeneracijska. Nasledna. Velika. Ukorenjena u najdublje pore porodice. Majke koje nose devojčice često su drugačije tretirane,  jer u sebi nose žensko dete.

Ta duboko ukorenjena diskriminacija ne završava se u porodici – ona se nastavlja u školama, na igralištima, u svakodnevnim situacijama. Devojčice od najranijih dana uče da moraju biti tihe, poslušne, uče da kuvaju, da čiste, da spremaju da se povinuju, čak i na mestima gde bi trebalo da budu najsigurnije. I u tome nema ništa loše, ali se uče da im je to uloga do kraja života, dok se dečaci vaspitavaju na skroz drugačiji način.

Devojčice su učene da umanjuju svoju vrednost, da „drže jezik za zubima“, da su im neke stvari zabranjene jer – nisu za devojčice. Na primer, fudbal je za dečake, devojčice bi trebale da se bave odbojkom. Učene su da trpe, da prećute, povinuju se, budu tihe, slušaju, ne šetaju u kratkim šotsevima,…

Pesma „Ti si ćerko tatin sin“ samo je eho onih želja koje se kriju iza osmeha, želja da se devojčicama pruži jednaka šansa, da se i one vide kao stubovi porodica, kao stubovi budućnosti.

Iza mnogih priča o nejednakosti od ranog detinjstva kriju se duboke i često nevidljive nepravde, poput selektivnih abortusa, koji se u mnogim delovima sveta i dalje praktikuju odmah po saznanju pola. Često se diskriminacija koju u kući od rođenja trpe preliva i  kroz društvene norme i očekivanja koja favorizuju muške naslednike. Ovaj suptilan, ali snažan oblik nasilja oblikuje sudbinu devojčica i stvara prepreke koje ih prate kroz ceo život. Tako, umesto da se njihovi životi slave, devojčice se često suočavaju sa polnom stigmatizacijom, što dodatno produbljuje rodnu nejednakost u društvu.

Svetski dan devojčica

Od 2012. godine, kada ga je ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, svaki 11. oktobar obeležava se kao Svetski dan devojčica. Posvećen je podizanju svesti o izazovima sa kojima se devojčice širom sveta suočavaju, kao i promociji njihovog osnaživanja. Ova inicijativa ima za cilj da ukaže na potencijal devojčica kao budućih nositeljki društvenog napretka, ali i da ohrabri pojedince da postanu pokretači promena, osiguravajući im jednaka prava i mogućnosti.

Svetski dan devojčica naglašava potrebu da se rešavaju ključni problemi poput rodne nejednakosti, dečjih brakova, ograničenog pristupa obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti. Ovogodišnja tema, „Devojčice i njihova vizija budućnosti“, nosi poruku hitne akcije i nade, ističući snagu njihovih glasova i vizije za svet u kojem mogu ostvariti svoje snove.

Međutim, realnost sa kojom se mnoge devojčice suočavaju daleko je od te vizije.

UNICEF je povodom Svetskog dana devojčica predstavio  rezultate istraživanja o seksualnom nasilju nad devojčicama i maloletnicama. Prema podacima, svaka osma devojčica na svetu pretrpela je neki oblik seksualnog nasilja pre svoje 18. godine. To znači da je širom sveta pogođeno 370 miliona devojčica i maloletnih žena. Posebno su ugrožene devojčice starosti između 14 i 17 godina, a posledice nasilja ostavljaju duboke emocionalne i psihičke rane koje prate žrtve kroz ceo život.

Seksualno nasilje kao oružje u ratnim zonama

Seksualno nasilje je prisutno na svim kontinentima i u svim kulturnim kontekstima, ali je naročito izraženo u ratnim i kriznim područjima. U takvim regionima, svaka četvrta devojčica postaje žrtva silovanja ili drugog oblika seksualnog nasilja. Silovanje se u ovim sredinama često koristi kao oružje, s ciljem terora i ponižavanja.

UNICEF-ova istraživačica Klaudija Kapa objašnila je da počinioci nisu stranci, već najčešće muškarci iz bliskog kruga porodice, što dodatno komplikuje borbu protiv ovog zločina. Kapa poziva sve države sveta da ulože veće napore u zaštitu devojčica, uključujući ne samo oštrije kazne za počinioce, već i borbu protiv rodnih nepravdi i pogrešnih predstava o muškosti.

Sramota naše moralne svesti

„Ovo je sramota naše moralne svesti,“ navodi UNICEF, naglašavajući da bi borba protiv seksualnog nasilja morala da bude globalni prioritet.

Pored fizičkog nasilja, sve više devojčica suočava se i sa verbalnim zlostavljanjem i onlajn napadima, što rezultira time da svaka peta devojčica na svetu doživi neki oblik seksualnog nasilja. UNICEF-ovi podaci prikupljeni su iz istraživanja u 120 zemalja, koja pokrivaju čak 80% svetske populacije. Iako ove brojke pružaju zabrinjavajuću sliku, mnoge žrtve ostaju nevidljive, a stvarne razmere problema verovatno su mnogo veće.

Nejednak pristup obrazovanju i internetu

Seksualno nasilje nije jedini izazov s kojim se devojčice suočavaju. Prema podacima Ujedinjenih nacija, jedna od pet devojčica ne završi niži stepen srednjeg obrazovanja, dok četiri od deset ne završavaju višu srednju školu. Osim toga, oko 90% adolescentkinja i mladih žena u zemljama s niskim prihodima nema pristup internetu, što dodatno ograničava njihove mogućnosti za napredak. Ovi podaci ukazuju na hitnost potrebe za većim ulaganjem u obrazovanje i osnaživanje devojčica, kako bi se smanjila rodna nejednakost i omogućilo im da dosegnu svoj puni potencijal.

Današnja generacija devojčica suočava se s mnoštvom globalnih kriza, uključujući klimatske promene, sukobe i siromaštvo. Napori da se unaprede ljudska prava i rodna ravnopravnost često nailaze na otpor, što dodatno otežava borbu za prava devojčica. UNICEF naglašava da je slušanje glasova devojčica ključno za pronalaženje rešenja koja mogu ubrzati njihov napredak. Potrebno je da im se pruži ono što zaslužuju, a ne samo ono što žele.

Iako se većina istraživanja fokusira na devojčice, UNICEF ističe da su i dečaci žrtve seksualnog zlostavljanja, ali za sada ne postoje dovoljno obimni podaci o tom problemu. Mnogo je žrtava koje ostaju u senci, što čini borbu protiv seksualnog nasilja još izazovnijom.