Ako laboratorijskog miša „pošaljete“ na dijetu i ograničite mu unos kalorija za 30 do 40 odsto, on će živeti, u proseku, oko 30 odsto duže. Restrikcija kalorija, kako se ta intervencija naziva, ne može da dovede do neuhranjenosti životinje, ali bi mogla da izazove ključne biološke promene.
Naučnici su otkrili ovaj fenomen 1930-ih, a on se poslednjih godina ponavlja na svim vrstama, od crva do majmuna. Različite studije su pokazale da kod životinja sa restriktivnim unosom kalorija, manja verovatnoća da razviju kancer i druge hronične bolesti.
Međutim, mnogo detalja u vezi sa tim je ostalo nepoznato. Stručnjaci i dalje razmatraju da li je bitna količina kalorija, ili vreme u koje se one unose, piše The New York Times.
Evo šta su do sada otkrili.
zašto manje kalorija produžava život?
Naučnici ne znaju zašto tačno manje kalorija, kod životinja, ali i ljudi, pomaže da se živi duže. Životinje koje žive u divljini, imaju periode gozbe i gladi – kao i ljudski preci. Zato su evoluirali tako da mogu da prežive i u periodima gladi, ne samo tokom izobilja.
Jedna od teorija tvrdi da su životinje, na ćelijskom nivou, otpornije na fizičke stresore kada unose ograničene količine kalorija, kaže Džejms Nelson, profesor ćelijske i integrativne fiziologije na Univerzitetu za zdravstvenu nauku u San Antoniju.
Drugo objašnjenje je da unos manje kalorija usporava metabolizam. Vaše telo sve manje mora da metabolizira, što znači da može duže da živi, kaže Kim Hafman, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Djuk.
Nekoliko istraživača je pomenulo i autofagiju, proces kada telo delove ćelija koji ne funkcionišu koristi kao izvore energije, i to sprečava starenje.
Međutim, postoji nekoliko odstupanja od ove teze, jer ne važi isto za sve vrste. Studija doktora Nelsona, objavljena 2010. pokazala je da neke vrste miševa, pod restrikcijom u ishrani, žive kraće.
U istraživanjima se pokazalo i to da je vreme unosa hrane bitno, tako da su miševi, koji su imali ograničenu dostupnost hrani (recimo tokom 5 sati) živeli duže od onih kojima je hrana bila dostupna 12, ili 24 sata.
šta ovo znači za nas
Jedno kliničko ispitivanje, pod nazivom „Calerie studia“, pokazalo je da su oni koji su na dijeti poboljšali svoje kardio-metaboličko zdravlje.
„Ograničenje kalorija nije učinilo ljude mlađima, ali je usporilo njihovo starenje“, rekao je dr Hafman.
Tokom ove studije, učesnicima je savetovano na koji način i kojim metodama da smanje unos kalorija. Te konsultacije su održavane redovno. Međutim, uprkos očekivanjima, i planu da se unos kalorija ograniči za 25 do 40 odsto, ispostavilo se da su oni uspeli da smanje za samo 11 odsto.
Dr Miler kaže da je to najznačajniji zaključak ove studije, da ograničenja kalorija, koja su moguća kod životinja, nisu realna kod ljudi, ali da se čak i ovaj procenat, za njih pokazao kao pozitivan.
Postoje i gledišta koja se nikako ne slažu sa tvrdnjom da manje hrane produžava život. Pojedina istraživanja su pokazala da gojazni ljudi imaju manje izglede za smrt od onih koji imaju normalnu ili manju težinu.
Uprkos višegodišnjim istraživanjima ne može sa sigurnošću da se tvrdi da smanjen unos hrane rezultira dužim životom. Međutim, neke studije tvrde da ograničenje kalorija ili povremen post mogu da pomognu da živimo duže, i da su od koristi za zdravlje srca i metabolizma.
Tagovi
