Maksimalistički ciljevi Izraela i Irana nisu realni, ali bi Jerusalim mogao da neutrališe ili redimenzionira produžene terorističke ruke Irana u regionu, dok bi Teheran mogao da destabilizuje sunitske države u okruženju, kao i Zapadnu obalu, jačajući regionalni karakter sukoba.
Netanjahu počinje da veruje u ideju ultradesničara o tzv. Velikom Izraelu koji bi obuhvatao Zapadnu obalu, Gazu i jug Libana, kao i u novi raspored snaga na Bliskom istoku u kome bi bilo moguće uspostaviti ravnotežu snage i straha između lokalnih aktera. Nije tajna da izraelski premijer pati od manije veličine koja je s godinama postajala sve evidentnija kao i njegova opčinjenost figurom Vinstona Čerčila. U njegovoj kancelariji su na vidnom mestu Čerčilovi tomovi „Drugog svetskog rata“ i kao što često biva, Netanjahu od ratnog britanskog premijera uzima samo ono što opravdava njegovu politiku.
Ne bi trebalo mešati podršku Izraelaca vojsci i obaveštajnim službama koje su sa poslednjim uspesima povratile dobar deo poverenja koje su izgubile 7. oktobra. Netanjahu jeste povratio deo podrške u poslednjih par meseci, ali ostaje osoba koja polarizuje izraelsko društvo. Drugim rečima, Izraelci su se ujedinili oko vojske, Mosada i Šin Beta, ali ostaju politički i svetonazorski podeljeni.
U Jerusalimu se nadaju da bi mogli da doprinesu promeni teokratskog režima u Teheranu, ali to nije kroz bombardovanje infrastruktura koje bi otežale svakodnevni život građana Irana. U tom slučaju bi postigli bumerang efekat i umesto da povećaju jaz između građana Irana i teokratskog režima, oni bi ih približili. To je ključni motiv koji Vašington koristi u komunikaciji sa Jerusalimom oko određivanja ciljeva odmazde za napad Irana 1. oktobra.
CEO TEKST PROČITAJTE U ROĐENDANSKOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA DOBIJATE KNJIGU IZ EDICIJE VELIKE BIOGRAFIJE „ALEN DELON I SRPSKI DOBRI MOMCI“