Morgan Frimen, uspešan glumac i reditelj, ističe prednosti rada na strastvenim projektima. Ali uprkos svojoj ljubavi prema čitanju, nikada nije učestvovao u adaptacijama svojih omiljenih knjiga.
Ovo je čudno s obzirom da su mnogi romani koje on ceni, kao što je Mobi Dik Hermana Melvila, mnogo puta adaptirani za film i televiziju, a on nikada nije bio deo tih projekata. Frimen posebno Dika vezuje za ljubav prema moru, a zbog tradicije nosi zlatnu minđušu koja pokriva troškove sahrane u slučaju da umre na moru.
Pored toga, njegove omiljene knjige su Velika očekivanja Čarlsa Dikensa i Biblija otrovnog drveta Barbare Kingsolver. Njegova ljubav prema književnosti započela je knjigom Ane Sjuel „Crni lepotan“, koju je prvi put pročitao u ranom detinjstvu.
„Crni lepotan“ je roman koji je Sjuel napisala 1877. Knjiga prati živote konja u Engleskoj iz 19. veka i koristi snažne primere antropomorfizma, dajući životinjama iste emocije i misli kao i ljudi.
Kroz svoja iskustva, konj doživljava mnoge uspone i padove, što ilustruje važnost empatije i odgovornosti prema životinjama, dok kritikuje okrutne postupke prema njima u to vreme, prenosi N1.
„To je bila prva knjiga koju sam pročitao. Zaboravio sam da li mi je preporučio bibliotekar ili sam slučajno naišao na nju, ali ideja da čitam knjigu – ne strip – bila je deo razvoja moje ljubavi prema književnosti “, otkrio je za Njujork post. Knjiga „Crni lepotan“ je često adaptirana, ali Frimen možda nije želeo da ukalja svoja dragocena sećanja iz detinjstva svojom verzijom priče.
Dok je odrastao, čitanje je bilo jedan od retkih oblika zabave, a „Crni lepotan“ je postavio osnovu za njegovu strast prema knjigama. Frimen zaključuje da ima posebnu vezu sa tom knjigom jer mu je promenila život otvorivši vrata njegovoj mašti i ljubavi prema čitanju.
