Kompanija Tesla je pre nekoliko dana predstavila svoje Sajberkeb taksije sa autonomnom vožnjom, humanoidnog robota Optimus i veći autonomni taksi Robovan.
Iako su fanovi ove kompanije bili oduševljeni kada je njen vlasnik, Elon Mask, najavio da će autonomni taksi biti toliko jeftin „da će biti u širokoj upotrebi“ i biti dostupan za privatne kupce, izgleda da je put do ostvarenja tih obećanja dug. A praćen je i velikom konkurencijom.
Sajberkab, bez volana i pedala, „biće u prodaji pre 2027. godine“, tvrdi Mask. Međutim, on često probija rokove, piše The Economist.
Već je obećavao flotu robotaksija do 2020. godine. Takođe je predstavljajući Robovan, koji bi trebalo da prevozi 20 putnika, rekao da će njegov humanoidni robot biti „najsavremeniji proizvod bilo koje vrste ikada“. Ali je taj izum, zbog manjkavosti na detaljima, razočarao investitore i oborio Tesline akcije za 9 odsto.
Teslin robotaksi danima se kritikuje kao ogroman za ulice kakve u gradovima imamo.
Cyber cab is here no steering wheel, enjoy the first look! pic.twitter.com/KAYfUxr0aH
— Chuck Cook (@chazman) October 11, 2024
Poslednjih godina robotaksi usluge su se pojavile u puno velikih gradova sveta. Waymo, odeljenje Alphabeta, jurilo je da prestigne sve rekorde u ovoj oblasti. Posle 15 godina i oko 30 milijardi dolara ulaganja, sada imakju flotu od 700 autonomnih taksija u Los Anđelesu, San Francisku i Feniksu, a uskoro će ih lansirati i u Atlanti i Ostinu.
Sledeći je Cruise, čiji je najveći investitor General Motors, a tu su i Phoenix i Amazon koji testiraju svoja vozila u Las Vegasu i Majamiju.
I Kina napreduje u ovoj oblasti. Apollo Go je robotaksi jedinica Baiduja, kineskog tehnološkog giganta, a oni su ove usluge pokrenuli u Vuhanu 2022. godine. Od tada su se proširili na još deset kineskih gradova.
Međutim, ono što je Tesla predstavio, daleko je od onoga što je Mask najavljivao.
Konkurentski taksiji su pokazali da još uvek ne mogu da računaju na stabilne profite. Tako recimo taksiji kompanije Alphabet rade uglavnom po lepom vremenu i onde gde su putevi ravni i široki. A da bi se obuhvatili i širi „gradski pejzaži“ treba više vremena i novca.
Za prelazak na robotaksije u Sjedinjenim Državama bilo bi potrebno 400.000 vozila, smatraju tehnološki stručnjaci. To bi iziskivalo ulaganje od oko 60 milijardi dolara.
Tesla tvrdi da bi to moglo da se izvede jeftinije.
Iz ove kompanije kaže da će se njihova vozila oslanjati na podatke koje prikupe putem kamera, i koji će zatim biti prosleđivani u neuronsku mrežu (algoritamsku bazu koja proizvodi komande za vožnju). Oni tvrde da bi uvođenje njihovih taksija bilo jeftinije, ali i da bi oni „zbog svoje napredne tehnologije mogli lakše da putuju iz grada u grad“.
Čak i ako Tesla obezbedi da njegova tehnologija funkcioniše, sledeći korak jeste da ubedi regulatore da je njegov pristup ispravan.
Njegova neuronska mreža bi bila daleko manje transparentna od modularnih sistema koje koriste Waymo i drugi. A regulatori ne moraju da poveruju da oslanjanje na kamere može da bude dovoljno za bezbednu vožnju.
Cruise je napravio tešku nezgodu prošle godine – jedno od njegovih vozila je po ulici vuklo pešaka kojeg je čovek drugim kolima udario.
Mask veruje da će njegova vozila pokazati da su bezbednija od ljudskih vozača i da će dobiti dozvolu.
Međutim, tu je i pitanje potrošača. Ako bi se Maskovim vozilima dogodio bilo koji incident, mogao bi da odbije potencijalne putnike. Ono zbog čega oni mogu da odustanu od vožnje robotaksijem, jeste i ono ako takvo vozilo predstavlja bilo kakvu pretnju za javni prevoz i lokalne poslove. Tu su važne i gužve koje oni potencijalno mogu da proizvedu.
Nerešeno je i pitanje u čijem će vlasništvu i pod čijim upravljanjem biti ovi robotaksiji. Firme koje se bave prevozom su jedna od razmatranih mogućnosti.