„…kada možeš samo da zaćutiš i uživaš u tišini“: Pulp Fiction napunio 30 godina

M: Zar ne mrziš to?

V: Šta?

M: Neprijatnu tišinu. Zašto mislimo da je neophodno da čavrljamo u prazno kako bi se osećali udobnije i komfornije?

V: Ne znam. To je dobro pitanje.

M: Tada znaš da si našao nekog posebnog. Kada možeš samo da zaćutiš na minut i uživaš u tišini.

***

Pre tačno tri decenije u bioskopskim salam širom sveta ljudi su imali priliku da gledaju jedan, od sada već kultinh, filmova Kventin Tarantina. Pre nego što je prešao na velika platna dostupna svima, on je pet meseci ranije debitao na filmskom festivalu u Kanu, gde je i odneo glavnu nagradu.

„Nikada do te 1994. u Kanu nije pobedio takav film. Ne u pogledu tretmana i prikazivanja nasilja, pobeđivali su ranije Skorsezeov “Taksista” i Kopolin “Apokalipsa sad” koji su nosili mračne slike i krvave rasplete. Već film koji naizgled izgleda površno, ne nosi neku “veliku” ili “angažovanu” ideju iza priče, nema neki ideološki ili društveni kontekst vremena u kojem je nastao. A jeste nosio i te kako mnogo toga što je bilo duh vremena. Prikazao je ubice koji na putu do “posla” mrtvi hladni pričaju o hrani u Mekdonaldsu, nimalo uzbuđeni zbog toga što idu u rizičan zadatak, ženu šefa kriminalne organizacije koja je jedna zanimljiva gradska devojka a ne onakva kakvima se takve žene inače zamišljaju, boksera koji je preko bizarne uspomene u dodiru oca kojeg je izgubio u detinjstvu, južnjačke rasiste iza čijeg rasizma se kriju teške seksualne devijacije“, napisao je Kosta Peševski za godišnjicu ovog filma u tekstu na portalu Velikih priča.

A film koji danas slavi svoj 30. rođendan je, pa i sami već znate, „Pulp fiction“.

Quentin Tarantino picking up the Palme d’Or for PULP FICTION at Cannes in 1994. pic.twitter.com/Iuae5UaFR0

— All The Right Movies (@ATRightMovies) July 5, 2024

Poznat po svojoj specifičnoj strukturi, nelinearnom narativu – nalik mnogim francuskim filmskim stvaraocima poput Godara i Melvila – Pulp Fiction spaja tri krimi priče. Uz „poglavlje“ o ženi Vinsenta Vege i Marsela Volasa, zajedno sa delom o Zlatnom satu i situacijom Boni, publika je prepuštena da poput slagalice sklapa celokupnu priču.

Specifičnost ovog filma ogleda se i u dugim monolozima ili dijalozima u koje se likovi upuštaja tik pre nego što pređu na „akciju“ i „obave posao“.  Duhoviti citati i tekst ima ogroman raspon, od filozofskih do svakodnevnih razgovora – od masaže stopala, preko pite od borovnica do biblijskih stihova i razmišljanja o sudbini i iskupljenju.

Pa je zato Oskar za najbolji scenario za film 1995. godine pripao je upravo Tarantinu. Iako su dijalozi nešto što je najistaknutije u flmu, eklektična zvučna podloga u pozadini scena meša se između surf roka, soula i klasičnog rokenrola takođe je odlično urađena. Što govori i činjenica da je saundtrek dostigao 21. mesto na Bilbord 200 1994. i ostao na top listama više od godinu dana, piše The Conversation.

Mišljenja kritičara i publike do danas ostaju podeljenja, iako je njegova ocena na Rotten Tomatoes 92%. Jedan filmski kritičar Tod McCarthi opisao je film kao ostvarenjem „punim smelosti i humora“. Dok su ostali kritikovali film zbog prekomernog pojavljivanja krvi i korišćenja uvreda.

Bez obzira na to, njegov finansijski uspeh (prinos od 213 miliona američkih dolara iz budžeta od 8 miliona dolara) podigao je svest o značaju nezavisnih američkih filmova, a Miramax, studio koji je podržao Pulp Fiction, postao je glavna sila u industriji.