Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je da će u sukobu Irana i Izraela Moskva pružiti podršku Teheranu, na sastanku sa predsednikom Islamske Republike Iran Masudom Pezeškijanom 11. oktobra u Ašhabadu u Turkmenistanu, piše Forbs. Rusija jača iranski vojno-industrijski kompleks kupovinom hiljada balističkih projektila i „samoubilačkih“ dronova za rat u Ukrajini.
Putinova izjava dolazi nakon što je Iran 1. oktobra lansirao oko 200 projektila na naseljena područja u Izraelu, pružajući podršku svojim zastupnicima Hamasu, Hezbolahu, Hutima, kao i palestinskom Islamskom džihadu, prenosi N1.
Islamska Republika i njeni zastupnici predstavljaju ozbiljnu pretnju energetskom sektoru, uključujući naftu i gas na Bliskom istoku.
Tekuće tenzije u Persijskom zalivu, gde su američka i iranska mornarica u više navrata imale „rizične susrete“, i nastavak iranskih napada na Izrael prete da eskaliraju u intenzivniju vojnu konfrontaciju širom regiona.
To bi moglo dovesti do blokade Ormuškog moreuza, kroz koji prolazi trideset odsto svetske pomorske trgovine sirovom naftom.
Iran je više puta zapretio da će blokirati moreuz, dok iranski zastupnici nastavljaju sa novim napadima u regionu.
Konkretno, ponovljeni napadi Huta, koje finansira Iran, na tankere sirove nafte mogu da eskaliraju i obuhvate svu isporuku iz Zaliva.
U nedostatku efikasnih protivmera sa Zapada, terorističke grupe i iranske snage osećaju se ohrabrenim da ometaju transport oko celog Arapskog poluostrva, blokirajući vitalne trgovinske puteve, navodi Forbs.
Rastuća zabrinutost zapadnih saveznika zbog mogućih aktivnosti Irana u Ormuškom moreuzu i napada Huta zahteva kolektivnu akciju, uključujući vojni odgovor, uništavanje vojnog potencijala Huta i spremnost za brze i efikasne operacije čišćenja mina, piše ovaj medij.
Proverena taktika
Ovo nije prvi put da Iran koristi strategiju da gađa baze u kojima potencijalni protivnici drže svoje sirovine.
Na primer, 2019. godine, jemenski Huti su napali dve rafinerije nafte u Saudijskoj Arabiji, što je dovelo do smanjenja proizvodnje nafte za više od polovine u ovoj kraljevini, a kao rezultat, cena nafte je skočila.
Godine 2022. naftna postrojenja u glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata pogodila je bespilotna letelica koja je pripadala iranskim proksijima.
Ujedinjeni Arapski Emirati nisu se direktno sukobili sa Teheranom, a Iran je pokazao svoju sposobnost da nesmetano destabiliše globalna energetska tržišta. Naime, Iran i UAE su 2024. godine postali članovi BRIKS-a. Malo je verovatno da će ovo zaštititi UAE od naknadnih proksi napada, piše Forbs.
Iran je takođe izrazio nameru da gađa lokacije izvan Bliskog istoka.
U aprilu 2024, Telegram kanali Islamske revolucionarne garde (IRGC) su širili informaciju da Iran treba da napadne mete u Tel Avivu i takozvane „centre izraelskog prisustva“ u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana.
Iran je zapravo zapretio da će udariti azerbejdžanske rafinerije nafte, u znak odmazde za moguću izraelsku vojnu akciju protiv iranske nafte.
Obe zemlje su deo BRIKS-a, ali Azerbejdžan nastavlja da vodi nezavisnu politiku i uživa stratešku saradnju u sektoru odbrane sa „najvećim neprijateljem“ Teherana.
Ruska Federacija, koja je sa Teheranom povezana nedavno potpisanim sveobuhvatnim sporazumom o partnerstvu, može biti jedan od glavnih korisnika iranskih pretnji naftnim poljima i infrastrukturi.
Dok zapadne sankcije primoravaju Rusiju da prodaje naftu po cenama ispod tržišnih kupcima kao što je Kina, poremećaji koje bi uzrokovali povećanje cena nafte, omogućili bi im veći profit.
Američki odgovor na iranske akcije bio je prigušen i nedosledan, verovatno motivisan pokušajem da se izbegne skok cena nafte, navodi Forbs.
Nakon drugog napada Teherana balističkim projektilima na Izrael početkom oktobra, Bajdenova administracija nije pružila podršku Tel Avivu da udari na iranska naftna polja, sugerišući da treba tražiti alternativne odgovore.
Strah od rasta globalnih cena nafte razumljivo je za aktuelnu američku administraciju uoči novembarskih izbora.
S druge strane, Bela kuća i Pentagon najavili su raspoređivanje THAAD (Terminal High Altitude Area Defense) baterija protiv raketa u Izrael, možda da bi se osiguralo da izraelsko civilno stanovništvo bude bolje zaštićeno od verovatnih raketnih udara Irana.
Ti napadi, smatra Forbs, imali bi za cilj da izazovu civilne žrtve, što bi onda nateralo Izrael da odgovori agresivnije nego što bi Vašington voleo.
Problem za Kinu
U međuvremenu, još jedan geopolitički rival Sjedinjenih Država, Kina, biće neto gubitnik ako povećane cene nafte budu rezultat eskalacije sukoba na Bliskom istoku, posebno u slučaju da Iran blokira Ormuški moreuz.
Ovo bi moglo dovesti do skoka svetskih cena nafte na preko 100 dolara po barelu, što bi predstavljalo značajan ekonomski teret za Kinu, koja se oslanja na uvoz za skoro tri četvrtine svoje nafte, uključujući 15 odsto iz Irana i otprilike 15 odsto iz Saudijske Arabije.
Osim što se bori sa višom cenom nafte širom sveta, Kina bi morala da traži druge izvore nafte ako bi izraelske snage gađale iransku naftnu infrastrukturu. Kina je najveći kupac iranske nafte.
Iran i njegovi zastupnici imaju istoriju pretnji globalnom energetskom sektoru, da bi stekli prednost protiv sila koje se oslanjaju na pristupačnu energiju.
U ratu tankera 1980-ih, Iran je napao ne samo međunarodne, već i tankere pod američkom zastavom, što je izazvalo globalnu naftnu krizu.
Očigledno je kroz akcije Huta i pretnje koje dolaze iz Teherana da im je to ponovo namera, navodi Forbs.
Ako Zapad ne preduzme odlučnu akciju da zaštiti sebe i svoje saveznike od Irana i njegovih militantnih zastupničkih grupa, bezbednosne implikacije će se osetiti ne samo na Bliskom istoku već i širom sveta, gde će poremećaji u energetskom sektoru uticati na gotovo sve ekonomije i možda zazvati globalnu recesiju.
Tagovi
