Fotoreporter koji je izveštavao o ratovima u Jugoslaviji 1990-ih, o padu Berlinskog zida i izlasku Nelsona Mandele iz zatvora i drugim velikim događajima u svetu, ubijen je nožem tokom vikenda na planini San Gabrijel u Kaliforniji, SAD, za šta je optužen njegov 19-godišnji sin Emir Abadžić Lou.
Pol Lou (Paul Lowe, 60) je bio britanski fotograf, ratni novinar i profesor sukoba, mira i imidža na Londonskom koledžu za komunikacije Univerziteta umetnosti u Londonu.
Njegov sin, pošto ga je ubio, viđen je kako odlazi s mesta ubistva, a potom je nedaleko učestvovao u saobraćajnom udesu. Uhapšen je na osnovu dokaza s mesta ubistva i svedoka, a i priznao je policiji da je ubio oca.
Renowned conflict photographer Paul Lowe, known for his Sarajevo siege images, has died at 61. His teenage son has been charged with his murder near a hiking trail in Los Angeleshttps://t.co/xmIgIgWGnM pic.twitter.com/pYmZhEOAKa
— The Art Newspaper (@TheArtNewspaper) October 17, 2024
Univerzitet umetnosti u Londonu je saopštio da je „rad Pola Loua imao revolucionarni uticaj u predstavljanju rata i sukoba, a kasnije i u složenim kulturnim pregovorima koji su uključeni u njegov rad na miru i pomirenju“.
Univerzitet je dodao da je on „ostavio neverovatno nasleđe kao nagrađivani fotograf, pisac, kritičar i, ne manje važno, kao istinski saosećajni edukator“.
Njegova knjiga „Bosanci“ je dokumentovala 10 godina rata i posleratnu situaciju u BIH. Objavljena je 2005.
Njegove novije knjige su „Majstorski kurs fotografije“, „Razumevanje foto-novinarstva“, „Izveštavanje o opsadi Sarajeva“ i „Fotografija, svjedočenje i jugoslovenski ratovi, 1988-2021“, piše na njegovoj veb stranici.
U jednom intervjuu za Gardijan Lou je rekao da se fokusirao na žrtve i bolničke pacijente tokom prvih dana opsade Sarajeva. Potom je postao zaokupljen onim što se dešava ljudima kada se „svedu na srednjovekovne uslove izazvane opsadom“.
„Ljudi bi rizikovali svoje živote za malo zadovoljstva“, rekao jeon. „I to bi moglo biti veoma teško za decu koja očigledno nisu htela da budu zaglavljeni u zatvorenom prostoru. Tokom mirnijih perioda, mogli su više da izlaze napolje – slikao sam decu kako plivaju u reci tokom prekida vatre. Ali reka je, kao i veći deo grada, bila jasno vidljiva srpskim snajperistima. Jedne zime prisustvovao sam strašnoj sceni: grupa od petoro ili šestoro dece je ubijena granatom dok su se sankala ispred svoje kuće“.
Govorio je i o jednoj svojoj fotografiji deteta na ulici s loptom: „To je tako obična stvar koju dete radi, ali kod barijere za tenkove, kao nagoveštaja sveprisutne opasnosti“, rekao je on.
The last goodbye to an extraordinary man and an amazing photographer…
Farewell…
Thank you for everything!
RIP PAUL LOWE ❤️@paullowe
Photo©️Tom Stoddart pic.twitter.com/IKK9GWK4JX
— SniperAlley.Photo (@SniperAlleyPhot) October 14, 2024
„Pol je bio veoma talentovan, hrabar i posvećen fotoreporter koji se više puta dovodio u opasnost da bi pokazao svetu realnost ratnih zona i humanitarnih kriza širom sveta“, rekao je Santjago Lajon, bivši potpredsednik i direktor fotografije u agenciji AP koji je radio sa Louom tokom opsade Sarajeva početkom 1990-ih.
„Tada je postao uspešan i poštovan edukator posvećen pripremanju budućih generacija fotoreportera. Njegova prerana smrt je duboko uticala na foto-novinarsku zajednicu“, istakao je on.
Lou je predavao na akademiji kroz Fondaciju VII koja obučava i oprema novinare iz zajednica koje su nedovoljno zastupljene u medijima.
Foto-esej: Paul Lowe, Sarajevo ’92. i šta se tada desi ljudima poput nas?
„Tokom svoje dugogodišnje karijere izveštavao je o udarnim vestima širom sveta, uključujući pad Berlinskog zida, oslobađanje Nelsona Mandele, uništenje Groznog… Pisao je i opsežno istraživao fotografsku dokumentaciju genocida i ratnih zločina, posebno oslobađanja koncentracionih logora 1945. godine i sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Svojim objektivom pratio je i troipogodišnju sarajevsku opsadu devedesetih, pa su njegove fotografije deo postavke izložbe „Labirint devedesetih” otvorene krajem maja u Historijskom muzeju u Sarajevu“, napisala je Jelena Pavlović u tekstu na portalu Velikih priča.
Ceo tekst i foto-esej pogledajte ovde.