U nedelju, 19. oktobra, Moldavci će se suočiti sa važnim odabirom na predsedničkim izborima i referendumu o pristupanju Evropskoj uniji.
Prema pisanju Gardijana, ovi izbori su ključni trenutak u borbi između Rusije i Zapada za budućnost ove male zemlje jugoistočne Evrope, koja ima manje od tri miliona stanovnika.
Trenutna predsednica, prozapadno orijentisana Maja Sandu, teži drugom mandatu, u nadi da će osvojiti podršku građana za potvrdu pristupanja EU kao „nepovratnog“ cilja u ustavu.
Od raspada Sovjetskog Saveza, Moldavija je prolazila kroz različite faze, balansirajući između prozapadnih i proruskih pravaca. Međutim, pod vlašću aktuelne predsednice, zemlja je ubrzala svoje napore da se oslobodi ruskog uticaja, posebno u svetlu rata u susednoj Ukrajini.
Maja Sandu, nekadašnja službenica Svetske banke, izabrana je za predsednicu u novembru 2020. godine. Upala je u talas popularnosti kao antikorupciona reformatorka sa proevropskim programom, a od nje se, prema anketama, očekuje da će u nedelju osvojiti do 65% glasova za pridruživanje EU.
Iako su ankete optimistične, suočiće se sa velikim izazovima ako bude primorana na drugi krug.
Sandu i njeni saveznici su upozorili na potencijalno mešanje Rusije u izbore, optužujući Moskvu za organizovanje kampanja kupovine glasova i širenje dezinformacija. Ilan Šor, pro-ruski biznismen u bekstvu, sumnjiči se za vođenje destabilizujuće kampanje iz Moskve.
„Rusija ulaže milione prljavog novca da bi sabotirala naše demokratske procese. Ovo nije samo mešanje – to je direktna intervencija usmerena na destabilizaciju naše budućnosti. I to je alarmantno“, smatra Olga Roška, savetnica za spoljnu politiku Maje Sandu.
Na konferenciji za novinare, Viorel Černauțanu, šef nacionalne policije, optužio je Šora i Moskvu za uspostavljanje kompleksnog sistema kupovine glasova i potkupnjavanja do 130.000 Moldavaca, što čini gotovo 10% uobičajene izlaznosti. Prema njegovim rečima, vlasti u Kišinjevu veruju da Moskva stoji iza talasa vandalizma na vladinim zgradama pre izbora i planira da izazove nerede nakon glasanja.
Rat u Ukrajini dodatno je pogoršao finansijsku situaciju u Moldaviji, jer je veliki broj ukrajinskih izbeglica prešao u zemlju, što je stvorilo pritisak na zdravstveni sistem i infrastrukturu. Inflacija je skočila za 40%, a trgovina sa Moskvom i Kijevom je značajno opala.
Tokom ovog turbulentnog perioda, protivnici prozapadnog kursa Moldavije koriste trenutnu krizu kao priliku za zagovaranje obnavljanja veza sa Kremljom, predstavljajući teškoće zemlje kao posledicu zapadne politike.
Jedan od ključnih protivkandidata Maje Sandu je Aleksandr Stoianoglo, bivši generalni tužilac koji se protivi članstvu u EU. On je pozvao građane da bojkotuju referendum ili glasaju „ne“, nazivajući to „ciničnim“ potezom za jačanje Sanduine popularnosti.
Saveznici Maje Sandu smatraju da su predstojeći izbori jedinstvena prilika za Moldaviju da konačno prekine sa svojom sovjetskom prošlošću.
„Imamo jedinstvenu priliku – Moldavija ima proevropskog predsednika, parlament i vladu. EU je otvorena za naše članstvo, a sve zemlje su podržale pregovore o pridruživanju prošlog juna. Opstanak Moldavije kao demokratije je na kocki, a geopolitički ulozi su veći nego ikada“, istakla je Roška.
Tagovi
