Građani Moldavije danas izlaze na prvi krug predsedničkih izbora i istovremeno na referendum o tome da li da se put ka pridruživanju EU unese u Ustav kao državni cilj.
Istraživanja javnog mnjenja daju jasnu prednost proevropskoj liberalnoj predsednici Maji Sandu koja pokušava da obezbedi drugi mandat.
Njen najveći protivnik je bivši državni tužilac Aleksandru Stojanoglo, kandidat Socijalističke partije bivšeg proruskog predsednika Moldavije Igora Dodona.
Prema rezultatima anketa, na referendumu će dve trećine građana Moldavije podržati članstvo u EU.
Analitičari ocenjuju da bi u slučaju da proevropska strana ne pobedi, proruske ili „suverenističke“ stranke promovisale približavanje Moskvi.
Nekoliko dana uoči izbora i referenduma, moldavska policija je saopštila da je otkrila program u okviru kojeg su stotine državljana Moldavije obučavane u Rusiji, ali i u Srbiji i Bosni i Hercegovini, da izazivaju nerede i građanske nemire.
Rusija, koja optužuje prozapadnu moldavsku vladu da postiče „rusofobiju“, odbacuje optužbe da se meša u unutrašnja pitanja Moldavije otkako je ta zemlja ubrzala napore da izađe iz ruske orbite posle invazije Moskve na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Šest dana posle Moldavije, još jedna bivša sovjetska republika, Gruzija odlučivaće 26.oktobra da li će nastaviti put približavanja Evropskoj uniji i Zapadu, ili će se vratiti pod okrilje Moskve.
Po oceni analitičara, zajedno s ishodom rata u Ukrajini, rezultati izbora u te dve zemlje mogli bi da odrede konture sutrašnje Evrope.
Tagovi
