Automobilska industrija u Evropi, ali i u svetu nalazi se na velikoj prekretnici. Održivost, ekologija, nove tehnologije, osetljiva tržišna previranja uslovljena geopolitičkim potresima, veliki su izazovi za auto-industriju koja, pored toga što neposredno zapošljava veliki broj ljudi u ogromnoj meri utiče i posredno na budžet država kroz carine, poreze, vezujući za sebe i proizvođače energenata, opreme, lizing kuće, banke, osiguravajuća društva.

Auto-industrija, koja je shodno i zakonskim regulativama, definisala kurs razvoja ka ekološki prihvatljivim vozilima, tj. „nultoj emisiji“ CO2 i ostalih gasova sa efektom „staklene bašte“, je, ne jedini, ali svakako jedan od vodećih nosilaca razvoja ubrzane održive mobilnosti. Suštinski manjajući svakodnevni život ljudi.

Evropska auto-industrija trenutno zapošljava 12,9 miliona ljudi. Uplaćuje godišnje u budžet EU 392,2 milijarde evra, generišući pri tome 7 odsto ukupnog BDP cele Evropske unije.

Nove tehnologije, jasan pravac ka „nultoj emisiji“, uz naglašenu odlučnost da se prave sve bezbedniji, bolji automobili zahtevaju i ogromna ulaganja u istraživanje, naučno-tehnološki razvoj. Auto-industrija EU tako godišnje troši čak 59,1 milijardu evra za istraživanje i razvoj. Koliko je to velika suma potvrđuje i podatak da to iznosi 31 odsto od ukupnog ulaganja EU u istraživanje i razvoj u svim industrijama.

To je rezultiralo cifrom od 101,9 milijardi evra doprinosa EU auto-industrije ukupnom godišnjem trgovinskom suficitu na nivou cele EU.

U periodu 2019 – 2024 broj prodatih novih putničkih automobila u državama članicama EU, premašio je 60.000.000.

Imajuću u vidu sve ove promene,  Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova je napravila analizu tržišta putničkih automobila u EU, regionu i Srbiji u periodu 2019 – 2024.

Odluke Evropske komisije i shodno njima definisan kurs EU auto-industrije ka održivoj mobilnosti doveo je i do velikih promena u strukturi pogona novo-registrovanih putničkih automobila u EU tokom perioda 2019-2024. Trend postepenog napuštanja dizel i benzinskog pogona pred elektrifikovanim modelima, plug-in hibridima i hibridima se jasno vidi iz priloženog grafikona. Procenti rasta udela električnih i hibridnih vozila je iz godine u godinu su više nego jasni. Tako je udeo benzinskih motora u okviru novo-registrovanih vozila sa teritorije EU opao sa 57,6% na 33% za 5 godina (od 2019 do 2024) a dizela sa 31,8% na svega 11% u istom periodu. Sa druge strane udeo 100% električnih vozila je porastao sa 2% na 14% a hibrida sa 6,6% na čak 39%.  Dakle, uprkos godišnjim oscilacijama i trenutnom zastoju u prodaju električnih automobila, opšti trend i stav koji su zauzeli regulatori i EU auto-industrija je više nego jasan.

Sličan trend je u poslednjih 5 godina prisutan i u državama regiona, pa je tako u avgustu 2024.godine udeo 100% električnih novo-registrovanih automobila dostigao 5% u Sloveniji, 6% u Hrvatskoj, 3% u Bugarskoj, 5% u Rumuniji, 6% u Grčkoj i 6% u Mađarskoj.  Što se hibrida tiče – 14% u Sloveniji, 32% u Hrvatskoj, 5% u Bugarskoj, 47% u Rumuniji, 54% u Grčkoj I 56% u Mađarskoj u istom posmatranom periodu.

Što se Srbije tiče, od januara do septembra 2024.godine udeo 100% električnih putničkih automobila iznosi 1% a hibrida 30% od ukupnog broja novo-registrovanih. Ako pogledamo ove podatke za 2019-tu godinu, vidimo da je te godine u Srbiji prodato svega nekoliko desetina električnih vozila i nešto više hibridnih, pa se jasno vidi da je, tokom prethodnih pet godina, zahvaljujući aktivnosti uvoznika ali i subvencijama države Srbije povećan broj hibridnih i čisto električnih putničkih automobila i u našoj zemlji, uprkos njihovim relativno malim brojevima u apsolutnom iznosu.

Brojevi govore o blagom rastu prodaje novih putničkih automobila u Srbiji. Upoređujući poslednje podatke o registraciji za septembar ove godine u odnosu na isti mesec 2023. ostvaren je rast od 12,6 odsto sa realnim procenama da će na kraju 2024. biti ostvaren povratak na pre-covid nivo. Tržište EU stagnira, pa je broj novo-registrovanih povećan za svega 0,4 odsto (avgust 2023./avgust 2024.) i to je još uvek za 30 odsto manje nego u pre-covid periodu (08/2019).
Dakle, povratak na „pre-covid“ stanje je u Srbiji, barem statistički gledano dosta brži u odnosu na EU podatke, ali je to rezultat, pre svega, malim, gotovo zanemarljivim iznosima novo-registrovnih automobila u Srbiji na godišnjem nivou u poređenju sa EU.

Nažalost, kada je broj električnih automobila u pitanju tu smo blizu samog dna lestvice, baš kao i kod broja javnih punjača na 100.000 stanovnika što je pokazatelj koji se najčešće koristi za potrebe poređenja. Tako na 100.000 stanovnika Srbija ne može da se podiči brojem od svega 3 (tri) javna punjača. Prednjači Norveška sa brojem od čak 538 javna punjača na 100.000 stanovnika.

To je i razlog zašto Srpska asocijacija uvoznika novih vozila i delova ulaže konstantne napore da ukaže na važnost razvoja i širenja mreže javnih punjača. Saradnja sa sa nadležnim  državnim organima i institucijama je dobra, ide u pravom smeru, ali mora biti još snažnija i sveobuhvatnija.

Ono što zabrinjava ne samo Srpsku asocijaciju uvoznika novih vozila i delova, već i stručnu javnost, ekologe, zdravstvene radnike, nadležne institucije zadužene za bezbednost saobraćaja je uvoz polovnih automobila (koji godinama unazad prelazi više od 130.000) od čega je više od 50% onih sa euro 3 i euro 4 standardima emisije izduvnih gasova. Uvoz takvih polovnih automobila je obustavljen u svim državama regiona, a u državama EU se primenjuju različite mere koje destimulišu vlasnike tih vozila na dalje korišćenje (skuplje godišnje osiguiranje, visoke ekološke takse, zabrana vožnje kroz centre gradova i sl.). Procenat tih vozila u ukupnom uvozu polovnih putničkih automobila u Srbiji je izuzetno visok, kao što je pomenuto, preko 50% od ukupnog broja uvezenih polovnih automobila godišnje.

Vlada Republike Srbije je Programom za zaštitu vazduha,  koji je usvojen krajem 2022.godine godine definisala da će se obustaviti uvoz polovnih vozila sa euro 3 i euro 4 normama od 1. januara ove godine, a onih sa EURO 5 normama od 01.januara 2025.godine, ali, nažalost, ta mera do danas nije sprovedena u delo.

Svi navedeni podaci jasno govore, da uprkos trenutnim oscilacijama u zastoju prodaje ekološki prihvatljivih automobila u Evropi (do kakvih je inače u određenim istorijskim okolnostima dolazilo i kada je reč o benzinskim i dizel motorima) nema govora o odustajanju od pravca koji su definisali EU regulatori i auto-industrija, a to je nulta emisija CO2. Da li će se taj cilj postizati isključivo električnim pogonom sa baterijom ili i sa alternativama kao što su gorivne ćelije vodonika (FCEV) i drugim – ostaje da se vidi u narednim godinama ili možda čak i decenijama. Toj činjenici, moramo na vreme da se prilagodimo i mi u Srbiji, kako regulatori, tako i uvoznici, kupci i svi drugi zainteresovani akteri i da sinhronizovano radimo na transformaciji ka elektro-mobilnosti kao neuputnoj činjenici.

Izvori: ACEA, Cube Team.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.