Aleksej Navaljni je pretpostavljao da će kraj svog života dočekati u zatvoru.
Bliski prijatelji pokojnog ruskog opozicionara objavili su na društvenim mrežama da je Navaljni verovao u bolju budućnost za njegovu zemlju, ali i da je umeo da se šali o apsurdnosti i nedostojnosti zatvorskog života.
U dnevniku koji je pisao u zatvoru, i koji je nekako uspeo da doturi svojim bliskim ljudima napolju, Navaljni je pisao da „zna da će biti doživotno zatvoren“.
„Biću zatvoren do kraja života. Ili mog, ili života tog režima“, piše na prvim stranama dnevnika koji je pisao u martu 2022. godine.
To je značilo da će propustiti mnoge dečje rođendane, godišnjice braka, diplomiranje svoje dece, ali i to da nikada neće videti svoje unuke. Misli o tome su ono što ga je navodilo na ironiju i „smeh“.
Znao je za sudbine drugih ruskih disidenata koji su već završili tako.
„Prihvatio sam ovakav život“, napisao je.
„Patriot“, posthumno objavljeni memoari, izlaze u četvrtak, devet meseci nakon smrti Alekseja Navaljnog, u 47. godini, u Arktičkoj zatvorskoj koloniji.
To je jedno smešno, snažno i tragično delo, zaštitni znak Naviljnijevog iskrivljenog humora. On je čak i iz svoje zatvorske ćelije bio hrabar da govori protiv Putina. Pisao je i o činjenici da više nikada neće biti sa svojom porodicom.
Memoari će biti objavljeni u Sjedinjenim Državama, od strane Knopf-a, a uz pomoć Navaljnijeve udovice Julije. Biće prevedeno na 22 jezika, uključujući i ruski.
Julija Navaljna se nada da će ovo delo biti svojevrsan spomenik svim ruskim opozicionarima koji su svoje živote okončali na sličan način, ali i da će održati sećanje na njenog supruga.
„Veoma je bitno da održimo živim njegov duh i da njegov glas čuje što više ljudi“, rekla je u sredu u video intervjuu. „Kada izgubite nekog veoma bliskog, želite da ga se svi sećaju“, dodala je.
Kako Navaljna dalje priča, sve se promenilo kada je Aleksej otrovan u Sibiru 2020. godine. „Shvatio je da život može da mu se završi sutra, i to je promenilo njegov stav.“
Prva rečenica knjige, kako piše The New York Times, iz ovog ugla deluje previše pronicljivo: „Smrt ne boli“.
Tu je opisao i njegovu opasnu odluku, da se vrati u Moskvu, iako je znao da će biti uhapšen i ubijen.
„Postoji 1.001 razlog da se opravda ubistvo u zatvoru.“
Kada je sleteo u Moskvu, iz Berlina, u januaru 2021. godine, bio je uhapšen na aerodromu i suočen sa nekoliko državnih optužbi. Od ekstremizma do zavera. Ostatak memoara je napisao u zatvoru.
I slike koje je u to vreme, u doba Kovida, napravio u avionu, u kojem se vraćao za Moskvu, sa sve zaštitnom maskom i ljudima koji su ga iznenađeni fotografisali, deluju potpuno nerealno. Jedna odluka, posle koje je usledio zatvorski život i smrt.
Ova knjiga na više od 500 strana pokriva njegovo detinjstvo, odrastanje sa roditeljima koji su bili vojna lica, ali i godine tokom kojih je studirao pravo i ekonomiju na Univerzitetu u Moskvi.
Radio je godinama kao pravnik za nekretnine, a u politiku se upustio kada je započeo blog za male investitore i javnu evidenciju o korupciji u državnim kompanijama.
Godine 2011. je postao glasni kritičar Putina, i to posredstvom društvenih mreža, koje je koristio i za organizovanje protesta. Osnovao je Antikorupcijsku fondaciju, i od tada je targetiran od strane ruskih vlasti.
Julija Navaljna kaže da se ponekad pita kako bi njihov život izgledao da se nisu vratili nazad u Rusiju. „Lagala bih kada bih rekla da nikada ne pomislim na to.“ Njegova smrt teško je pogodila i njihovo dvoje dece Dariu i Zakara. „Bili smo veoma, veoma srećna porodica, a onda se sve završilo“, dodaje.
Naravno, ona ne dovodi u pitanje Navaljnijevu odluku.
„Nema sumnje da je Aleksej uradio ispravnu stvar.“
Pošto je njen suprug preminuo, Julija je preuzela jednu od glavnih uloga u ruskom opozicionom pokretu, i na taj način postala meta ruskih vlasti. Ranije ove godine, ruski sud je naredio njeno hapšenje ako se bude vratila u Rusiju. A vlada ju je stavila na „listu ekstremista“.
Ona veruje da je njena dužnost da priča o žrtvi koju je njen suprug podneo i da nastavi njegov rad. To je razlog zbog kojeg pokušava da ne misli koliko je tako nešto opasno.
„Želim da naša zemlja može da bude drugačija. Želim da uradim to za sve ljude koji ne podržavaju taj režim. I naravno, za moju decu, koja žele da žive u Rusiji. Želim to da uradim u znak sećanja na Alekseja.“
Kako kaže, ljudi ne prestaju da se sećaju Navaljnog.
„Iako je prošlo osam meseci, njegova grobnica je iznova i iznova puna svežeg cveća.“
Tagovi
