Zapad je pritisnuo Vladimira Putina. Gotovo sve evropske države „udarile“ su sankcije Moskvi, s namerom da potpuno odseku i izoluju rusku privredu od globalnog tržišta, a Međunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje Putina.
A kako bi Putin, i uprkos svim tim merama, čitavom svetu mogao da pokaže da pritisak baš i ne funkcioniše? Pa, organizovanjem samita.
Ove nedelje će se u Kazanju, na Putinov poziv, na samitu BRIKS-a okupiti političari iz više od 20 država. Među zvanicama su kineski predsednik Si Đinping, indijski premijer Narendra Modi i iranski predsednik Masud Pezeškijan (pozvan je čak i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali on zbog neodložnih poslova ipak neće moći da otputuje u Kazanj).
Kremlj je predstojeći nam samit nazvao jednim od „najvećih spoljnopolitičkih događaja ikada“, prenosi BBC.
„Održavanjem samita Putin želi da pošalje poruku da su svi pokušaji da se Rusija izoluje propali“, smatra Kris Vifer, osnivač konsultantske firme Macro-Advisory. „Pokušavaju svima da pokažu da su odoleli sankcijama. Na geopolitičkom nivou Rusija ima svoje prijatelje.“
A ko su njeni prijatelji? BRIKS je skraćenica za Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, ali se on nedavno proširio i na Egipat, Etiopiju, Iran i Ujedinjene Arapske Emirate. Saudijska Arabija je takođe pozvana da se pridruži. Države BRIKS-a čine 45% svetske populacije, i njihove ekonomije, kumulativno, vrede više od 28,5 biliona dolara, što mu procentualno dođe oko 28 odsto svetske ekonomije. Dakle, reč je o skupini ozbiljnih i izuzetno moćnih država.Ruski zvaničnici su nagovestili da još 30 zemalja želi da se pridruži BRIKS-u, i neke od njih će učestvovati na predstojećem samitu.
Međutim, pitanje je šta bi taj samit, osim što će prokaženom Putinu dati pet minuta slave na geopolitičkoj sceni, zaista mogao da postigne?
U želji da ublaži efekte zapadnih sankcija, Putin će, piše BBC, pokušati da ubedi članice BRIKS-a da usvoje neku drugu valutu (umesto dolara) za globalna plaćanja.
„Mnogi problemi sa kojima se ruska ekonomija suočava su povezani sa prekograničnom trgovinom i plaćanjima. I mnogo toga je povezano sa američkim dolarom“, kaže Vifer. „Amerika ima ogromnu moć i uticaj na globalnu trgovinu zbog toga što je američki dolar glavna valuta za to. Glavni zadatak Rusije jeste da razbije dominaciju američkog dolara. Ona želi da zemlje BRIKS-a stvore alternativni trgovinski mehanizam koji ne uključuje dolar, evro ili bilo koju od valuta članica G7, što bi sankcije učinilo manje opasnim.“
Međutim, postoje mnoga razmimoilaženja i među liderima članica BRIKS-a.
„Za Zapad je u neku ruku dobro to što Kina i Indija ni oko čega ne mogu da se usaglase, jer su i bez tog usaglašavanja dovoljno opasne“, primećuje Džim O’Nil, bivši glavni ekonomista Goldman Saksa. „Kina i Indija se snažno trude da ne uđu u sukob.“
I nisu samo Indija i Kina te koje nikako ne mogu da pronađu zajednički jezik; odnosi između Egipta i Etiopije su takođe poprilično zategnuti, a Iran i Saudijska Arabija su dugo, dugo bili ljuti regionalni rivali.
„Ideja da će se sve te države oko nečega složiti meni zvuči neverovatno“, dodaje O’Nil.
I dok Rusija, podstaknuta antizapadnim osećanjima, govori o stvaranju „novog svetskog poretka“, druge članice BRIKS-a, poput Indije, žele da zadrže dobre političke i ekonomske odnose sa Zapadom.
Zbog toga će samitom u Kazanju Vladimir Putin pokušati da članice BRIKS-a natera da pređu preko razlika i svetskoj javnosti plasira sliku njihovog jedinstva, dok će ruskom narodu – ali i međunarodnoj zajednici – pokušati da pokaže da je njegova zemlja još uvek daleko od izolacije, i da ih sankcije uopšte nisu toliko pogodile.
Tagovi
