Stanovnici Libanske prestonice su već navikli na upozorenja Izraelskih odbrambenih snaga o evakuaciji i bombardovanju.
Vojska im obično govori da se drže dalje od zgrada u kojima se, sumnjaju, kriju teroristi, ili škola za koje se veruje da služi kao skladište oružja.
Međutim, upozorenje 20. oktobra bilo je malo drugačije. Rečeno je civilima da se klone filijala banke „al-Qard al-Hassan“.
Izrael je gađao ovu banku jer je povezana sa Hezbolahom. Nekada puka milicija, ova teroristička grupa stekla je ogroman uticaj u Libanu, gde vodi sistem socijalne zaštite, koji je delimično finansiran domaćim, a delimično stranim poslovima, piše The Economist.
Snagu crpi iz reputacije najprofesionalnije nedržavne organizacije na Bliskom istoku i iz popularnosti usluga koje pruža libanskoj šiitskoj sekti, čak i sada kada vodi rat protiv svog suseda.
Izrael se, stoga, nada da bi uništavanje ogranaka kojima se snabdevaju potkopati ove snage i poremetiti finansijske tokove koji im omogućavaju da naoružavaju, hrane i plaćaju vojnike.
Ekonomija Libana je katastrofalna od 2019. godine, kada je nedostatak dolara izazvao finansijsku krizu. Ogromna eksplozija u luci u Bejrutu 2020. godine, u kojoj je poginulo više od 200 ljudi, pogoršala je stvari. Tadašnja vlada je podnela ostavku, a nijedna naredna nije trajala puno duže od godinu dana.
Prema zvaničnim kursevima, libanska funta je izgubila 98 odsto svoje vrednosti u odnosu na dolar od početka finansijske krize, dok je prošle godine inflacija dostigla 221 odsto. A dug je dostigao 285 odsto BDP-a. Zvaničnici MMF-a kažu da ne postoji ni čovek sa kojim se može započeti razgovor o spasavanju njihove ekonomije.
Sva ta beda je samo „osudila“ građane da se oslanjaju na Hezbolahove usluge. Većina njih se finansira kroz pomenutu banku. Da bi izbegla sankcije Zapada, banka uglavnom posluje van glavnih tokova finansija. Ne drži račune u centralnoj banci Libana i obavlja nekoliko transakcija sa drugim finansijskim institucijama u zemlji.
Amerika, Evropa i Izrael su stavili „al-Qard al-Hassan“ banku pod stroge sankcije, a Amerika je Adela Mohamada Mansura, šefa banke, stavila na crnu listu. Ove zemlje veruju da su njihove akcije imale bar nekog uticaja.
Odakle dolazi novac koji Hezbolah drži na računima „al-Qard al-Hassan“ banke?
Donošenje gotovine u Liban je lavirintska operacija, osmišljena da izbegne sankcije Zapada, a u tu operaciju je često umešan Iran.
Prema tvrdnjama nekoliko zapadnih zvaničnika, iranski ambasador donosi gotovinu privatnim avionom svaki put kada stigne u Bejrut. Sredstva pristižu kroz mrežu malih menjačnica koje Iran koristi za plaćanje nafte. Zvaničnici Hezbolaha su takođe zaposleni kao posrednici u iranskoj trgovini naftom. Prema američkom Ministarstvu finansija, Muhamed Kasim al-Bazal, jedan od finansijera grupe, svake godine trguje iranskom naftom u vrednosti od nekoliko stotina miliona dolara.
Iran daje 700 miliona dolara godišnje kao direktnu podršku. Manje od 200 miliona dolara od toga ide civilnoj administraciji Hezbolaha – što je daleko od dovoljnog za finansiranje njegovih različitih socijalnih programa.
Ostatak se nalazi u budžetu vojnog krila, koje se drži podalje od birokrata organizacije, kako bi se sprečilo da budu podvrgnuti izuzetno strogim američkim sankcijama, uključujući sekundarne kazne, sa kojima se vojno krilo već suočava.
Takva distanca omogućava Hezbolahovoj birokratiji da traži sredstva preko mreže humanitarnih dobrotvornih organizacija, u koje se sliva novac iz Evrope i Severne Amerike.
Drugi izvori finansiranja su nedvosmisleno ilegalni. Smatra se da je Nazem Ahmad, samo jedan od sumnjivih finansijera, nadgledao tok najmanje jedne milijarde dolara, koja je došla od prodaje robe – uključujući umetnine i dijamante – i to u prošloj deceniji.
Prema američkim zvaničnicima, najviše sredstava stiže iz Afrike i Latinske Amerike. Obala Slonovače je žarište za trgovinu dragim kamenjem, Kolumbija igra sličnu ulogu kada je u pitanju droga. Sa različitim regionima trguju na različite načine. Zapadna Afrika šalje avione natovarene gotovinom, dok se jugoistočna Azija opredeljuje za prikrivene doznake.
Libanska vlada je poslednji izvor finansiranja. Hezbolahovi saveznici kontrolišu ministarstva, zahvaljujući čemu libanska vlada, iako od marta 2020. ne plaća dug, nije prestala da troši. Država bi ove godine trebalo da isplati 20 odsto više nego što je primila kroz poreze, sa novcem koji je skupljen od monetarnog finansiranja i međunarodne pomoći. Zapadni zvaničnici veruju da ugovori idu firmama koje zapošljavaju borce Hezbolaha.
Čak i pre nego što je Izrael bombardovao grane povezane sa ovom bankom, rat ju je opterećivao. Rastu isplate povređenim vojnicima i porodicama poginulih. Povrh toga, mnogi od glavnih ljudi koji se bave finansijama su ubijeni, što je uplašilo njihove podržavaoce iz inostranstva, koji ne bi hteli da ih povezuju sa Iranom ili Hezbolahom.
Strani donatori uglavnom žele da finansiraju sirotišta, a ne oružje i vojnike.
Iran teško da bi mogao da priskoči u pomoć. Uprkos vojnoj podršci Hezbolahu, sama zemlja je zahvaćena ekonomskim poteškoćama.
Amerika želi da istera Hezbolah iz libanske vlade, i traži podršku za tu akciju. Kada bi se to ostvarilo, položaj ove militantne grupe bi bio dodatno otežan.
Izvori upoznati sa slučajem kažu da se vojnici trenutno žale da ne dobijaju svoje isplate na vreme. A izraelsko bombardovanje banke i njenih ogranaka bi moglo da dovede u pitanje finansiranje i mrežu rasturanja novca.
