Naša urednica psihologije Ana Mitić prvi put mi je udelila kompliment, i to kako ona ume, rekavši posle kolegijuma „bio si dobar kod Bevca“ (podkast „Sto minuta buke“, Ivana Bevca), dodavši da joj je muka da me stalno gleda u političkim emisijama. Iz izraza lica shvatio sam da je ono drugo smara, kao i mene često… Ali kao neko ko vodi popularan podkast „Kako da izgradite dobar život“ mislim da je dala dobru dijagnozu. I meni, i celom društvu.
Istog dana najentuzijastičniji čovek u Beogradu Nebojša Babić rekao mi je kako se raduje mom entuzijazmu dok se dogovaramo o slikanju intervjua Dejana Stojiljkovića sa Tonijem Parsonsom, dok meni, kao i svih prethodnih 30 godina, ne krene da pada entuzijazam u sudaru s javnim službenicima koji treba da nam obezbede 10 kvadrata od milion na Sajmu da uradimo taj intervju…
Zašto oni nisu entuzijastični, to mi nikako nije jasno. Pa ovo je njihovo vreme.
No, na ovom primeru se vidi koliko nam je politika svima promenila život. Kod nas ima i nekoliko dodatnih paradoksa: najbliži Vučiću često se ponašaju kao da su najveće žrtve Vučićevog režima, dok opozicija, u koju i sebe idejno ubrajam, nikako da se pomiri s činjenicom da demokratija jeste vladavina većine, što kod nas doduše nije do kraja rešeno usled medijske propagande i sumnje u ispravnost izbornog procesa. Na kraju dobijete ovo, uz poznatu činjenicu da nema gore stvari nego biti u ulozi žrtve, posebno ukoliko niste žrtva. I lično, i nacionalno, u šta sebe od devedesetih neprestano guramo.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
