Izrael dobija spoljni rat, ali bi mogao da ga izgubi kod kuće. Taktički izraelska vojska i obaveštajne službe vraćaju izgubljeno poverenje, ali ultrareligiozno nacionalističko krilo izraelskog društva podriva laičko ustrojstvo države i dovodi u pitanje njen opstanak. Zemlja koju je zamislio otac cionizma Teodor Hercl i koju su stvorili Ben Gurion, Golda Meir, Moše Dajan mogla bi da nestane brže nego što i najpesimističniji scenariji predviđaju.
Opstanak jedine funkcionalne demokratije i pravne države na Bliskom i Srednjem istoku ne mogu da ugroze suštinski Iran, Turska ili arapske komšije. Mnogo veću realnu opasnost predstavljaju snage koje žele da pretvore Izrael u teokratsku državu sa bliskoistočnim pečatom i po cenu građanskog rata. Više nije aktuelno pitanje „Kuda ide Izrael?“, postavljano u prvim godinama njegovog postojanja, već „Ko je Izrael?“.
Jevrejska država nezaustavljivo klizi ka istoku, na kome se, istini za volju, već geografski nalazi i kome kulturno i svetonazorno pripada većina njegovih današnjih stanovnika. Sudbina jevrejske države nije u rukama potomaka osnivača Aškenaza, Evropljana i laika, već Jevreja koji su došli posle proglašenja nezavisnosti, pretežno Sefarda iz arapskih država i Persije, i ultraortodoksnih Jevreja.
U prethodnih dvadeset godina, u senci bliskoistočnih kriza, došlo je do epohalne promene u kompoziciji stanovništva Izraela. Aškenazi, ili evropski Jevreji i laici, postali su manjina u zemlji koju su njihovi dedovi i očevi osnovali i postavili na temelje. Religiozni nacionalisti, u dobroj meri potomci tzv. Mizraha (istočnjaka, prim. aut.) i Haredi su na demografskom talasu, tri do četiri puta većem od Aškenaza laika, postali većina. Uz to, među Aškenazima tek svaki peti je religiozan dok među Mizrahima tek svaki peti nije religiozan.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
