„Bila je to vest koja nije iznenadila nikoga, a pogodila je mnoge. Bila je ona novembarska jesen u Beogradu, za kojom je mogao da čezne samo onaj koji se jedne jeseni nepopravljivo zaljubio u taj grad, pa bi o njemu sanjao čak i kada je bio s druge strane okeana.
Bio je 15. novembar 2023. kada je okončan jedan život, a počeo neki drugi. Dotad je Žarko Laušević – „Jugoslovenski mit, crnogorska tragedija“, nazvaće ga jedan tekst na Velikim pričama – bio veliki glumac čudesne, čudne, teške karijere i puta; od tada je Žarko Laušević opet samo princ glume.
Od tada, a ima li šta lepše za jednog glumca, živi u svojim ulogama, u filmovima i serijama, u sećanjima gledalaca i u kolektivnom nesvesnom ovih prostora. I, naravno, u reminiscencijama i toplim rečima onih koji su ga poznavali.
Upravo je takva, topla, i knjiga „Lauš“ poznatog novinara Borisa Jakića, koja se u izdanju Vukotić medije pojavila tačno uoči tog 15. novembra i jedne tužne godišnjice. U njoj govore Žarkovi prijatelji i kolege, ona je puna anegdota koje oslikavaju sve što je Lauš bio, što je morao biti i što nije mogao biti, ali ne krije ono što je postao i sa čim je živeo.“
Uz dozvolu izdavača, Nedeljnik prenosi neke delove iz knjige „Lauš“.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
