Iako su se mnogi lideri nadali da će se kralj Čarls izviniti za britansku kolonijalnu prošlost, on je na samitu Komonvelta priznao da je „britanska prošlost imala bolne momente“, ali je izbegao direktno izvinjenje.
„Niko od nas ne može da promeni prošlost, ali možemo da se posvetimo… da učimo iz njenih lekcija“, dodao je Čarls.
Razgovarao je sa liderima 56 država Komonvelta, na sastanku šefova vlada, i to mu je prvi put da prisustvuje samitu otkako je došao na tron, piše britanski Gardijan.
Neki lideri su se nadali da bi mogao da iskoristi priliku, da samit posveti diskusiji o britanskoj kolonijalnoj prošlosti, i izvini se, kao novi kralj.
Jeste rekao da „shvata, slušajući ljude širom Komonvelta, da najbolniji aspekti njihove prošlosti ne prestaju da bole i odjekuju“, ali je umesto izvinjenja uputio reči koje su glasile: „Na nama je da razumemo istoriju i donosimo pravilne odluke u budućnosti“.
„Tamo gde postoje nejednakosti moramo naći način da ih rešimo. Hajde da odbacimo podele.“
Neke od afričkih i karipskih nacija su pozvale Britaniju, ali i druge evropske kolonijalne sile, da plate finansijsku kompenzaciju za ropstvo.
„Došlo je vreme da se stvarno bavimo ovim istorijskim greškama. Užasi ropstva ostavili su veliku generacijsku ranu u našim zajednicama, a borbi za pravdu i odštetu se ne nazire kraj“, rekao je premijer Bahama Filip Dejvis.
Međutim, britanski premijer Starmer je odbacio plaćanje reparacije i rekao da bi Ujedinjeno Kraljevstvo moglo da pruži nekakve oblike reparativne pravde, kao što je restruktuiranje finansijskih institucija ili oslobađanje od duga.
Premijer Sent Vinsenta i Grenadina, Ralf Gonsalves, jedan od osnivača komiteta za reparacije, kaže da su Britanci počinili genocid i traumatizirali autohtone narode i porobljene Afrikance.
„Iako se porobljivačima kompenzovalo u milionima prilikom ukidanja ropstva, ništa nije dato onima koji su bili potlačeni i porobljeni“, dodao je.
Kako je objasnio, štetno nasleđe ugnjetavanja i porobljavanja ne prestaje da muči karipske nacije.
Odlazeća generalna sekretarka Komonvelta Patricija Skotland, rekla je u svom govoru, na početku samita, da se poslednjih 75 godina brka bolna istorija, i zanemaruje prošlost, kada se sedi sa onima koji pričaju o jednakosti.
„Ne radi se samo o finansijskoj kompenzaciji, radi se o prepoznavanju uticaja viševekovne eksploatacije.“
