Teško je zamisliti život bez jezika, bez reči koje oblikuju misli i omogućavaju nam da ih izrazimo. Na primer, ideje poput centra gravitacije, društva s ograničenom odgovornošću ili krivične prijave jednostavno ne bi postojale bez specifičnih reči koje ih definišu. Za većinu ljudi jezik je neraskidivo povezan sa načinom na koji razmišljaju – njihov unutrašnji svet ispunjen je ovim pojmovima kao da su stvarni poput fizičkih objekata.
Međutim, šta je sa mislima pre jezika? Šta se događa u umovima beba pre nego što nauče svoju prvu reč?
Iako se većina ljudi ne seća svog života pre nego što su naučili da govore, jer je period ranog detinjstva obično prekriven amnezijom koja počinje da se gubi tek oko četvrte godine, naučnici su sve više zainteresovani za ovo pitanje. Retki su slučajevi ljudi koji su naučili da govore tek u odraslom dobu, ali upravo oni svedoče o tome da jezik predstavlja jasnu prekretnicu koja njihov život deli na dva potpuno različita perioda.
Iako se može reći da misao postoji pre jezika, rasprave o tome koliko daleko može da ode ljudsko mišljenje bez reči i dalje traju.
Na primer, svaki roditelj bi vam mogao reći koliko njihovo dete pokazuje određene oblike razumevanja i snalažljivosti mnogo pre nego što progovori. Ipak, postavlja se pitanje šta tačno bebe mogu da razumeju pre nego što ovladaju govorom?
Naučnici iz laboratorije Žan-Remi Okman u Lionu objavili su istraživanje koje pokazuje da kognicija kod prelingvističkih beba (bebe koje još nisu razvile jezik, odnosno nisu u fazi usvajanja verbalnog izražavanja) ima složenost kojoj možda nismo pridavali dovoljno značaja.
Na primer, kod dece se, pre nego što uopšte nauče reči, pojavljuje osnovna gramatika apstraktnog mišljenja. Studija koju vodi Liuba Papeo pokazala je da bebe mogu da razlikuju slike na kojima su ljudi prikazani u raznim interakcijama – kao što su ljubljenje, guranje ili pomaganje – i da u tim radnjama dodeljuju uloge aktivnog učesnika i pasivnog primaoca radnje. Još zanimljivije, bebe bivaju iznenađene kada se ove uloge neočekivano zamene, što pokazuje rani oblik razumevanja uloga koje bi u jeziku odgovarale subjektu i objektu.
Misli pre reči
Kako navodi Psychology today, neki primeri pokazuju koliko su bebine misli razvijene pre nego što počnu da koriste jezik. Na primer, roditelji često primećuju da bebe razumeju određene oblike, reaguju na izraze lica i prepoznaju predmete koji su nestali iz njihovog vidnog polja. Međutim, bebe mlađe od godinu dana uče polako i usvajaju neke veštine tek kada napune određeni broj meseci. Klasičan primer je takozvani zadatak „A-not-B,“ (eksperimentalna tehnika koja se koristi u psihologiji i razvoju kognicije kod beba) gde ispitivač skriva igračku na jednom mestu dok beba to posmatra. Kada ispitivač zatim sakrije igračku na drugom mestu, većina beba mlađih od godinu dana nastavlja da je traži na prvom mestu, što pokazuje da još nisu u stanju da u potpunosti shvate promene lokacije.
Još jedan primer je fascinantna pojava poznata kao „efekat bouba-kiki“, koji pokazuje da čak i bebe povezuju određene oblike sa određenim zvukovima. U mnogim jezicima, reči koje opisuju zaobljene oblike ili glatke površine sadrže „zaobljene“ zvuke, poput reči „lopta“ ili „okrugao“, dok oštri oblici kao što su „šiljak“ i „nož“ imaju zvuke koji su i sami oštriji. Istraživači su otkrili da bebe prepoznaju ovaj fenomen – pre nego što uopšte razumeju pojmove „nož“ ili „lopta,“ bebe intuitivno povezuju oštre oblike sa zvukom „kiki“ i okrugle oblike sa zvukom „bouba.“ Ova veza mogla bi da potiče od načina na koji oblik usta proizvodi određene zvuke, a sama asocijacija možda ima biološku osnovu koja se vrlo rano formira.
Značaj za veštačku inteligenciju i budućnost kognicije
Ova otkrića nisu važna samo zbog boljeg razumevanja dečjeg uma, već su ključna za trenutno aktuelnu raspravu o veštačkoj inteligenciji. Pitanje odnosa jezika i mišljenja nalazi se u središtu debate o mogućnostima i ograničenjima AI – da li bi AI, u svom neorganskom obliku, ikada mogla da dostigne dubinu ljudske svesti?
Ako se ključni obrasci mišljenja zasnivaju na biološkoj osnovi i povezani su sa fizičkim karakteristikama organizma, kako neki veruju, onda bi AI – koja ne poseduje ovu organsku osnovu – mogla biti trajno ograničena u odnosu na ljudski um. Ako, ipak, naše unutrašnje razumevanje zavisi prvenstveno od kulturnih obrazaca i jezika, kako tvrde neki lingvistički relativisti, moguće je da će AI u budućnosti moći da dostigne, pa čak i nadmaši ljudsko razumevanje stvarnosti.
Tagovi
