U borbama u Sudanu, koje uzimaju sve veći zamah, i nažalost, sve više žrtava, u samo nekoliko dana, poginulo je više stotina civila. Više od sto žena se ubilo zbog straha da će, ako to ne učine, biti silovane.
Prema podacima grupa za ljudska prava, medija i informacijama koje kruže društvenim mrežama, istaknuti komandant je promenio stranu, a borci koji se povlače bivaju napadnuti, seksualno zlostavljeni, kidnapovani i ubijani. A ranjenima, kojih je na stotine, nemoguće je pružiti pomoć, jer su čitave oblasti zahvaćene snažnim borbama.
Sudanska vojska je, nakon što je izgubila kontrolu nad većim delom zemlje, konačno povratila prednost u odnosu na moćnu paravojnu grupu (Snage za brzu podršku) protiv koje se bori već 18 meseci. Grupe za ljudska prava i Sjedinjene Države optužile su obe strane za ratne zložine, a tvrde da paravojna grupa sprovodi etničko čišćenje.
Više od 10 miliona Sudanaca raseljeno je iz njihovih domova, a glad i bolesti poput kolere i denga groznice ne prestaju da besne.
Nijedna od strana nije pokazala zainteresovanost za okončanje sukoba, a međunarodna diplomatija nema mnogo interesa za ovo pitanje. Kao ni svetski mediji, i javnost generalno.
Svi se, u kontekstu predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama, koji se bliže, pitaju da šta bi pobeda svakog od dva kandidata značila za ostatak sveta. Tu se pominje šta bi bilo sa ratom u Ukrajini ili u Gazi, da li bi „svetski svetionik“ nastavio da pruža podršku svojim dosadašnjim partnerima. Međutim, niko se ne pita šta će biti sa Sudanom, jer se tom zemljom i inače niko ne bavi.
Jedino aktivisti, stručnjaci za očuvanje mira i grupe za ljudska prava, pokazuju interesovanje za pomoć ljudima ove zemlje. Ove grupe tvrde da bi podržale Mirovnu misiju Ujedinjenih nacija u raspoređivanju njihovih snaga, koje bi zaštitile civile, koliko toliko, ali mnogi su skeptični da bi ove snage uopšte mogle da budu okupljene.
„Nažalost, trenutna situacija izgleda slično kao što je izgledao početak genocida u Ruandi 1994. godine„, rekao je Romeo Daler, predvodnik misije Ujedinjenih nacija u UN-a u Ruandi u to vreme.
Kao da su ovi ljudi krivi što su rođeni na kontinentu na kojem se oduvek ratuje i masovno gine.
Prošle nedelje, vojska, predvođena generalom Abdelom Fatahom al-Burhanom, zauzela je teritoriju gde ima dosta žitarica, El Geziru i Senar, koje su paravojne snage držale od prošle godine. To se uglavnom desilo zahvaljujući prebegu Abu Akla Kajkala, lokalnog vođe milicije u El Geziri, koji se do nedavno borio na strani Snaga za brzu podršku.
Stručnjaci kažu da je njegov prebeg vojsci dao podsticaj i nadu da bi paravojnoj grupi moglo da se stane na kraj – makar zbog toga što ona neće moći da regrutuje borce iz plemena Šukrija.
Paravojna formacija, koju prevodi general-potpukovnik Mohamed Hamdan, uzvratila je napad na sela širom El Gezire, prema tvrdnjama lokalnih aktivista. Tada je ubijeno najmanje 300 civila.
Međutim, borbe su svakog narednog dana odnosile živote na desetine ili čak stotine civila.
Ono što je posebno odjeknulo ovih dana jesu podaci o masovnim silovanjima i etnički motivisanim ubistvima, koje su grupe za ljudska prava delile na društvenim mrežama. Kako dodaju da broj žrtava je zapravo mnogo veći u odnosu na podatke koji su poznati.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš kaže da Sudan ponovo postaje noćna mora masovnog etničkog nasilja, posebno sa dramatičnom eskalacijom borbi u Darfuru
U Sudanu je prošle godine u aprilu izbio sukob između vojske i paravoje grupe Snaga za brzu podršku, koji je prerastao u građanski rat. Borbama koje traju 17 meseci ne nazire se kraj.
Ova paravojna grupa nastala je iz arapskih milicija, poznatijih kao Jandžavid, koje je mobilisao bivši sudanski predsednik Omar al-Bašir protiv stanovništva u Darfuru, koje se identifikuje kao centralno ili istočnoafričko. U to vreme pripradnici Jandžavida bili su optuženi za masovna ubistva, silovanja i druge gnusne zločine. Darfur je postao sinonim za genocid, a Jandžavid i dalje pomaže Snage za brzu podršku.
Tagovi
