Organizacije civilnog društva u svom poslu dolaze u kontakt sa osetljivim grupama stanovništva kao što su mladi i osobe sa invaliditetom, ali i sa žrtvama diskriminacije, porodičnog i drugih vrsta nasilja. U nekim slučajevima, pripadnici osetljivih grupa stanovništva se oslanjaju prvenstveno na podršku i zaštitu civilnog sektora.
U tim kontaktima organizacije civilnog društva neminovno dolaze u posed podataka o ličnosti osoba koje su korisnici njihovih usluga. U podatke o ličnosti spadaju svi podaci kojima se može utvrditi identitet jednog lica, direktno ili indirektno, što znači da osim imena i prezimena, datuma rođenja, JMBG-a, brojeva ličnih dokumenata, biometrijskih podataka, tu spadaju i adresa, broj telefona i bankovnog računa, imejl adresa, zdravstveni podaci, ali i snimci sa nadzornih kamera kao i snimci i fotografije sa društvenih mreža.
Na koji način treba da štite i čuvaju podatke o ličnosti, da li smeju da ih prosleđuju drugim organizacijama i institucijama, da li smeju da ih objavljuju na društvenim mrežama, samo su neka od pitanja koja su se mogla čuti na skupu „Obuka za organizacije civilnog društva o zaštiti podataka o ličnosti“, koji je održan početkom oktobra u Šapcu, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji i Vlade Švedske.
Cilj obuke je bio da se predstavnici civilnog društva upoznaju sa značajem zaštite podataka o ličnosti, kao i da se ojačaju njihove kompetencije za zakonitu i etičnu obradu ličnih podataka kojima imaju pristup i koje obrađuju u svom radu.
Na sesijama koje su vodili eksperti iz ove oblasti, učesnice i učesnici radionice su imali priliku da se upoznaju sa pravnim okvirom za zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji i u EU, sa ulogom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i sa ulogom civilnog društva u nadzoru nad sprovođenjem propisa u ovoj oblasti, ali i sa načinima za unapređenje zaštite ličnih podataka u radu civilnog sektora. Takođe, upoznali su se sa uticajem veštačke inteligencije na obradu podataka o ličnosti, kao i sa mogućim povredama prava na zaštitu podataka o ličnosti u medijskim sadržajima.
Pravo na privatnost i zaštita podataka o ličnosti
Pravo na privatnost spada u osnovna ljudska prava. Zagarantovano je međunarodnim sporazumima i konvencijama, kao i domaćim Ustavom i zakonima. Pre pojave moderne tehnologije, zaštita ovog prava ticala se prvenstveno zaštite privatnog i porodičnog života, nepovredivosti doma i privatne prepiske. Međutim, sa ubrzanim razvojem tehnologije i sa digitalizacijom, o privatnosti se sve više govori u kontekstu zaštite i obrade podataka o ličnosti.
„Nekada se država percipirala kao glavna opasnost kršenja prava na privatnost, ali su se pojavile velike tehnološke kompanije koje raspolažu ogromnim brojem podataka o ličnosti“, kaže jedan od predavača Bogdan Banjac iz Kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Velike tehnološke kompanije koje su ponikle na teritoriji SAD, postale su među najprofitabilnijim na svetu baš zahvaljujući mogućnosti da pristupe ogromnom broju podataka o ličnosti i da ih obrađuju, ostvarujući na taj način dominantan položaj kako u svetskim tokovima informacija, tako i na globalnom tržištu. S obzirom na to da čitava planeta koristi njihove proizvode i usluge koje su omogućile globalnu povezanost, ali i stalnu izloženost kamerama ugrađenim u mobilne telefone, svi smo postali potencijalno ugroženi kada je zaštita ličnih podataka u pitanju.
Naše lične podatke, s jedne strane, imaju velike tehnološke kompanije preko digitalnih platformi i društvenih mreža koje koristimo, a s druge strane državni organi i institucije kojima poveravamo svoje podatke, pa se postavlja pitanje – kako se zaštititi od zloupotrebe?
Obuka za organizacije civilnog društva o zaštiti podataka o ličnosti, Šabac, oktobar 2024.
Obrada podataka o ličnosti mora odgovarati svrsi
„Kad vam neko traži podatke o ličnosti, uvek pitajte u koju svrhu i po kom pravnom osnovu to čini“, preporučuje Dragana Stojković iz Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, koja je predstavnicima civilnog društva govorila o ulozi Kancelarije Poverenika i njenoj dosadašnjoj saradnji sa organizacijama civilnog društva u oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Istog kriterijuma treba da se drže i organizacije civilnog društva kada prikupljaju podatke o ličnosti od korisnika njihovih usluga.
„Šta je to što želimo da postignemo i da li su nam potrebni svi ti podaci da bismo ostvarili određenu svrhu? Da li sam u stanju da štitim te podatke i da li smo, kao organizacija, spremni da snosimo odgovornost za zaštitu prikupljenih podataka? Ovo su važna pitanja na koja organizacije civilnog društva treba da imaju odgovor kada prikupljaju podatke o ličnosti“, kaže Nevena Ružić, stručnjakinja u oblasti zaštite podataka o ličnosti koja je predstavnicima nevladinih organizacija govorila o upravljanju rizicima u zaštiti podataka o ličnosti.
Lica za zaštitu podataka o ličnosti
Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti stupio je na snagu avgusta 2019. Prošle godine doneta je Strategija o zaštiti podataka o ličnosti za period od 2023. do 2030, a u toku je izrada akcionog plana za primenu ove strategije. Strategija sadrži aktivnosti koje predviđaju uključenost civilnog društva u njeno sprovođenje.
Aktuelni Zakon o zaštiti podataka, u članu 56, predviđa da rukovalac i obrađivač podataka o ličnosti u svojim organizacijama, posebno kada se radi o velikom obimu podataka i obradi posebnih vrsta podataka, treba da imenuju lice za zaštitu podataka i da o tome obaveste Kancelariju Poverenika. Iako organizacije civilnog društva uglavnom ne raspolažu velikim brojem ličnih podataka, one dolaze u posed posebnih vrsta podataka kao što su podaci o zdravstvenom stanju ili o seksualnoj orijentaciji, a to je naročito slučaj sa organizacijama koje sarađuju sa osetljivim grupama stanovništva.
„Konsultujte zakon da vidite da li ste obavezni da odredite lice za zaštitu podataka. Na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nalaze se detaljne informacije o tome kako se prijavljuje lice za zaštitu podataka. Svako ko imenuje lice za zaštitu podataka dužan je da objavi kontakt podatke te osobe i da ih dostavi Povereniku koji vodi evidenciju o tome“, objašnjava Dragana Stojković iz Kancelarije Poverenika.
Obuka za organizacije civilnog društva o zaštiti podataka o ličnosti, Šabac, oktobar 2024.
Minimizacija, pseudonimizacija i anonimizacija podataka o ličnosti
Predstavnici civilnog društva su, tokom obuke, imali priliku da se upoznaju sa značajem minimizacije podataka. Minimizacija podataka podrazumeva prikupljanje i čuvanje samo onih podataka koji su neophodni za svrhu zbog koje se podaci o ličnosti prikupljaju. Na taj način se smanjuje količina podataka o ličnosti koje organizacija poseduje, pa samim tim i mogućnost njihove zloupotrebe. Svako ima pravo da traži uvid u to koji se njegovi/njeni podaci obrađuju, kao i da zahteva da se poštuje princip minimizacije podataka. Pseudonimizacijom podataka se skriva identitet osobe, ali ga je naknadno moguće utvrditi korišćenjem dodatnih podataka, dok se u slučaju anonimizacije trajno onemogućava utvrđivanje identiteta osobe na koju se podaci odnose.
Zaštita podataka o ličnosti u doba društvenih mreža
Predstavnike civilnog sektora koji su učestvovali na obuci je posebno zanimalo kako treba da postupaju kada je u pitanju objavljivanje fotografija i imena korisnika njihovih usluga na društvenim mrežama i internet portalima. Da li je prihvatljivo da fotografišu učesnike radionica, i da zatim njihova imena i fotografije objavljuju na društvenim mrežama, ali i u izveštajima koje pripremaju za donatore?
Nevena Ružić kaže da organizacije civilnog društva (OCD) treba donatorima da ukažu na zakonske obaveze koje civilno društvo ima kada je zaštita podataka o ličnosti u pitanju, dok korisnicima usluga treba uvek da najave kada planiraju fotografisanje ili snimanje, kao i da im objasne svrhu, tj. kako će snimci biti korišćeni. Ukazuje i da OCD treba uvek da imaju u vidu temu skupa, jer ako je tema npr. nasilje u porodici ili zaštita uzbunjivača, na skupu mogu biti i ljudi koji su neposredno ili posredno pogođeni, pa bi objavljivanje fotografija moglo da ih ugrozi.
Kada se neki skup fotografiše ili snima, neophodno je voditi računa o načinu na koji se to čini, kako bi se izbeglo da snimci i fotografije sadrže prekomerne informacije koje nisu potrebne za svrhu zbog koje se snima. To znači da se neće objaviti sve što je snimljeno već će se pažljivo birati šta će otići u javnost. Tako će npr. biti izbačeni kadrovi u kojima se vidi sadržaj poruke na nečijem telefonu ili lični podaci iz dokumenta, ali i snimci u kojima je neko „uhvaćen“ kako zeva ili se proteže.
Misija OEBS-a pruža kontinuiranu podršku za unapređenje zaštite podataka o ličnosti
Pored osnaživanja organizacija civilnog društva u oblasti zaštite podataka o ličnosti, Misija OEBS-a u Srbiji pruža kontinuiranu podršku i drugim javnim akterima u sprovođenju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
„Pravo na zaštitu podataka o ličnosti i pravo na privatnost su među osnovnim vrednostima koje dele 57 država učesnica OEBS-a, a koje su ugrađene u naš sveobuhvatni pristup bezbednosti. Misija će nastaviti da pomaže našim partnerima angažovanim na zaštiti ovih prava. Nastavićemo blisku saradnju sa Kancelarijom Poverenika i institucijama sektora bezbednosti kako bismo podržali punu implementaciju srpskih zakona i standarda u oblasti zaštite podataka o ličnosti“, kaže šef Misije OEBS-a u Srbiji, ambasador Jan Bratu.
Krajem oktobra Misija OEBS-a je, u saradnji sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije u Nišu organizovala dvodnevni skup pod nazivom „Unapređenje zaštite podataka o ličnosti: zakonodavni i proceduralni izazovi u radu Ministarstva unutrašnjih poslova i policije“. Na skupu, koji je organizovan u okviru projekta Misije „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“ koji finansira Vlada Švedske, bilo je reči i o merama za zaštitu podataka o ličnosti u pogledu evidencija koje MUP vodi, kao i o potrebnim izmenama Zakona o policiji i Zakona o evidencijama zbog uvođenja mogućnosti obrade biometrijskih podataka putem video-nadzora na javnim površinama.
Upravo održani skup u Nišu je samo nastavak višegodišnje uspešne saradnje sa Kancelarijom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u okviru koje su urađena dva istraživanja javnog mnjenja o percepciji građana o zaštiti podataka o ličnosti (2020. i 2023), a sprovedena je i medijska kampanja „Neka ostane lično“ (2022). Misija OEBS-a je prethodnih godina podržala i izradu dve analize propisa koji uređuju sektor bezbednosti iz ugla zaštite podataka o ličnosti, i to 2020. i 2024. Studije sadrže analizu više od sto propisa i zakona iz oblasti bezbednosti, tj. njihovih odredbi koje se tiču zaštite podataka o ličnosti, kao i preporuke za unapređenje regulatornog okvira za zaštitu ličnih podataka.
Misija OEBS-a će i u narednim godinama nastaviti da podržava državne institucije i organizacije civilnog društva u oblasti zaštite podataka o ličnosti. „U predstojećem periodu sledi nastavak javne kampanje tokom koje će posebna pažnja biti posvećena starijim osobama i stanovništvu u ruralnim sredinama. Takođe, u 2025. će biti pokrenut konkurs za novinarske radove na temu zaštite podataka o ličnosti, što će takođe doprineti boljem upoznavanju javnosti sa značajem zaštite podataka o ličnosti“, najavljuje rukovodilac projekta u Misiji OEBS-a u Srbiji, Miroslav Kragić.
Tagovi
